Kneževina Srbija je odlukama Berlinskog kongresa 1878. godine dobila državnu nezavisnost i teritorijalno proširenje (za oko jednu četvrtinu). Ipak srpska javnost bila je samo delimično zadovoljna ovim odlukama, naročito zbog teritorija koje je srpska vojska oslobodila a koje su pripale Bugarskoj i vraćane Turskoj. Krajem XIX veka, u vreme vladavine Milana i Aleksandra Obrenović, mnogo je urađeno na izgradnji moderne Srbije – država je podignta u rang kraljevine, donet je demokratski ustav, formirane su političke stranke i uveden parlamentarizam, ali se pitanje teritorijalnog proširanja nije rešavalo.