Republika Srbija se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Predstavlja najkraću prirodnu vezu između istočne i zapadne, severne i južne Evrope. Nalazi se, približno, između 41° 53’ i 46º 11’ severne geografske širine i 18º 49’ i 23º 00’ istočne geografske dužine. Na ovom prostoru, površine oko 88.509 km², sreću se raznoliki tipovi reljefa, počevši od prostranih ravnica na severu, preko brdovitih predela presečeni dolinama reka idući na jug, do planinskih oblasti u zapadnim, južnim i istočnim obodnim delovima. Sa južne strane teritoriju Republike Srbije okružuje pojas planina čija visina opada idući od zapada prema istoku: Šara (2.764 m), Skopske Crna Gora (1.651 m) i Široka planina (1.352 m). Na zapadu su obonci Prokletija sa Đeravicom (2.656 m), Mokra gora (1.344 m), Kamena glava (1.463 m), Zlatar (1.627 m), Zlatibor (1.496 m), Tara (1.391 m), Povlen (1.346 m) i Jagodnja (940 m), dok su na istoku planine Dukat (1.829 m) Čemernik (1.638 m) i Stara planina, sa vrhom Midžor (2.169 m). Glavni grad je Beograd, zvanični jezik je srpski. Većina stanovništva su pravoslavci, manje populacije su katolici i muslimani, a zastupljene su i druge konfesije.

Državni praznici Republike Srbije su: Nova godina, srpska Nova godina (po Julijanskom kalendaru), Dan državnosti, Praznik rada, Dan primirja u Prvom svetskom ratu i Dan pobede. Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Srpska nova godina (po Julijanskom kalendaru) – 14. januara, Dan državnosti – 15. i 16. februara, Praznik rada - 1. i 2. maja, Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembara, a Dan pobede 9. maja. U Republici Srbiji praznuju se verski praznici: prvi dan Božića (7. januar); Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa. U Republici Srbiji praznuje se radno Sveti Sava - Dan duhovnosti i Vidovdan - spomen na Kosovsku bitku. Sveti Sava praznuje se 27. januara, a Vidovdan 28. juna.

Klimatsko – meteorološke karakteristike

            Najveći deo teritorije Republike Srbije pripada klimi umerenog pojasa. Ona je uslovljenageografskim položajem, reljefom i lokalnim uticajem, kao rezultatom kombinacije reljefa, raspodele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspozicijom terena, prisustvom rečnih sistema, vegetacijom, urbanizacijom itd. Planinski venci koji okružuju zemlju (Dinarske planine, Rodopske planine, Karpatsko-balkanske planine) u velikoj meri utiču na temperaturu i padavine, kao i drugi geografski predeli poput Alpa, Sredozemnog mora i Sibira

            Na severu i u centralnim nizijskim delovima vlada umerenokontinentalna klima, sa toplim letima i hladnim zimama i godišnjim prosečnim kolebanjem temperature od preko 22ºC (januar - juli). Na srednjim i visokim planinama je zastupljena planinska klima.

Godišnja količina padavina na prostoru Vojvodine kreće se od 540 do 820 mm, područja preko 1000 m nadmorske visine imaju od 700 do 1000 mm padavina, dok planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine do 1500 mm. Najkišovitiji mesec je juni, dok najmanje padavina imaju meseci februar i oktobar. Prosečna godišnja količina padavina za celu zemlju iznosi 896 mm. Snežni pokrivač na planinama se zadržava od oktobra do marta, nekada i duže, što pogoduje zimskim sportovima.

Novac i kreditne kartice

Zvanični novac je Dinar (RSD) - (100 para). Od apoena su u opticaju: metalni novčići od 1, 2, 5, 10 i 20 dinara; Papirni novac: 10 dinara(žuta), 20 dinara(zelena), 50 dinara(ljubičasta), 100 dinara(plava), 200 dinara(braon), 500 dinara(svetlo zelena), 1000 dinara(crvena) 2000 dinara(braon) i 5000 dinara(tamno zelena). Prihvataju se domaće i međunarodne kreditne kartice u većini prodavnica, avio kompanija, hotela i restorana: Diners, Visa, American express i Master card. Banke i pošte su otvorene od 08:00 do 19:00 časova radnim danom, a pojedine od 08:00 do 15:00 časova subotom. Nedeljom rade samo dežurne banke i pošte. Sve banke i pošte imaju menjačnice, kao i javne govornice.

Kurs dinara se može videti na sajtu Narodne Banke Srbije www.nbs.rs.

Prodavnice

Prodavnice namirnica otvorene su od 06:00 do 21:00 čas radnim danom i subotom, a nedeljom od 06:00 do 14:00 časova. Pijace rade svakog dana 06:00 do 17:00 časova.

Zdravstvene ustanove

Organizovane dežurne službe u bolnicama i klinikama rade od 00:00 do 24:00 sata. Apoteke su otvorene od 08:00 do 20:00 časova radnim danom, a subotom od 08:00 do 15:00 časova, neke apoteke rade i 24 časa. Nedeljom rade samo dežurne apoteke.

Crkve i manastiri

Crkve i manastiri zatvaraju se posle večernje službe, oko 19:00h, obavezno je ulaziti pristojno obučen (u dugačkim pantalonama ili dugoj suknji, sa pokrivenim ramenima i stomakom).

Narodna nošnja

Srpska narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima. Do nas su uglavnom stigle sačuvane odevne celine iz 19. i prvih desetina 20. veka, sa raznolikim oblicima i ukrasima kako u ženskim tako i u muškim nošnjama. Svaku oblast koju su nastanjivali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna nošnja. Po načinu odevanja prepoznavalo se ne samo odakle je ko nego, naročito u mešovitim etničkim sredinama, i kojoj etničkoj odnosno nacionalnoj zajednici pripada.

Elektrika i voda

220 V, 50 Hz

Voda je ispravna za piće, a u većini gradova postoje i javne česme sa pijaćom vodom. Srbija, uz to ima izuzetno kvalitetne flaširane vode.

Vreme

GMT + 1 sat

Putarina

Putarina se naplaćuje na sledećim putnim pravcima: E-75 Beograd-Novi Sad, E-70 Novi Sad-Feketić-Subotica, E75 Beograd-Niš, E75 Niš-Leskovac i E70 Beograd-Šid.

Pozivni brojevi telefona

Za Srbiju +00 381, za Beograd (0)11, za Novi Sad (0)21, za Niš (0)18.

Za međunarodne pozive iz Srbije: 00 + broj željene zemlje + broj grada

Važni telefoni

• 192 Policija 
• 193 Vatrogasna služba 
• 194 Hitna pomoć 
• 1987 Pomoć na putu AMSS 

Vize i carina

Vize i turističke propusnice: Državljani Evropske unije ulaze u Srbiju bez viza i mogu boraviti do 90 dana. Za organizovane turističke grupe iz ostalih zemalja izdaju se turističke propusnice koje važe 30 dana. Individualni putnici iz zemalja van EU mogu boraviti u Srbiji do isteka roka određenog u vizi.

Carinski propisi: predmeti koji služe ličnim potrebama turista, dok se nalaze na putovanju i odmoru u Srbiji, ne podležu plaćanju carine. Strani turisti mogu unositi neograničenu količinu deviza uz obavezu prijavljivanja prilikom ulaska u Srbiju.

Operatori mobilne telefonije

• 064 i 065 MTS Mobilna telefonija Srbije
• 063, 062 i 069 Telenor
• 060 i 061 VIP

Vazdušni saobraćaj

Air Serbia, kao i brojne evropske, odnosno strane avio kompanije održavaju redovne linije iz Beograda sa svetom.

Aerodrom "Nikola Tesla", međunarodni aerodrom u Beogradu (udaljenost od centra Beograda 18km) do centra grada se može doći korišćenjem autobuskih linija, taksi prevozom, korišćenjem usluge Rent-a-car agencija ili sopstvenim vozilom. Za više informacija možete posetiti www.beg.aero

Aerodrom "Konstantin Veliki", međunarodni aerodrom u Nišu (udaljenost od centra Niša 4km, od niške železničke stanice 5km) do centra grada se može doći korišćenjem autobuskih linija, taksi prevozom, korišćenjem usluge Rent-a-car agencija ili sopstvenim vozilom. Za više informacija možete posetiti www.nis-airport.com

Železnički saobraćaj

Veoma je razgranata mreža železničkog saobraćaja koja povezuje Republiku Srbiju sa svim krajevima Evrope, dnevnim i noćnim vozovima.

Za one koji se odluče da koriste železnički saobraćaj postoje brojni međunarodni vozovi koji prolaze kroz Srbiju povezujući mesta i gradove ove zemlje sa svim delovima Evrope. Glavna železnička stanica nalazi se u Beogradu "Železnice Srbije", Za više informacija možete posetiti www.zeleznicesrbije.com

Rečni saobraćaj

Luka "Beograd" se nalazi u neposrednoj blizini centra Beograda, na desnoj obali reke Save i njena izuzetna pozicija i povezanost sa drugim zemljama pružaju mogućnost međunarodne plovidbe svim turistima. Naočito plovni kanal Rajna-Majna-Dunav, koji se nalazi u središtu plovnog puta u Evropi. Za više informacija možete posetiti www.lukabeograd.com

Autobuski saobraćaj

Autobuske linije povezuju sve delove zemlje. Međunarodne autobuske linije saobraćaju sa susednim zemljama i sa većinom evropskih zemalja.

Bilo da putujete autobusom ili sopstvenim prevoznim sredstvom potrebno je da znate da se Srbija graniči sa osam zemalja koje je okružuju (Mađarska-sever, Rumunija i Bugarska-istok, Makedonija i Albanija-jug, Crna Gora-jugozapad, Bosna i Hercegovina i Hrvatska-jug) i da time čini jaku i razgranatu vezu ka svim pravcima. Na raspolaganju vam stoji i Informativni centar AMSS www.amss.org.rs