Pod uticajem prirodne selekcije, ljudi su se počeli postepeno da privikavaju tom novom načinu života, kao što nam to dokazuje rasprostranjenost ljudskog roda na svih pet kontinenata. Uzrok nenaseljenosti antarktičke zone nije samo posledica znatno otežanog, a katkad gotovo nemogućeg, pribaljvanja potrebne i dovoljne količine hrane za ishranu većeg broja ljudi, nego verovatno i loše klimatske prilike tih predela. Poznato je, da mnogi ljudi vrlo teško podnose i slabe promene klime, verovatno usled jakog prilagođavanja jednom klimatskom tipu i usled diferencijacije izvesnih bioloških osobina kojma, nesumnjivo, pripada važna uloga pri aklimatizaciji.

Jasno je da se nepodnošljivost naročito potencira pri ekstremnim promenama klime. U tim slučajevima prilagođavanje novim prilikama ili aklimatizacija gotovo je potpuno isključena. Poznato je, da kod belih ljudi prostoje izrazite individualne razlike s obzirom na osetljivost i podnošljivost, kako veće toplote, tako i jake hladnoće. Ali, ako i izuzmemo ove individualne razlike, moramo svakako pomišljati i na to, da čovek, pri naseljivanju nekog drugog klimatskog pojasa, ne trpi samo od promenjenih klimatskih faktora, nego da to za njega znači i promenu celokupnih dotadašnjih navika života za koje je čvrsto vezano kako njegovo dobro subjektivno raspoloženje tako i duševni mir, a time i mogućnost obavljanja fizičkog i intelektualnog rada u punoj meri. Ove faktore i uticaje treba imati stalno u vidu, i budno paziti na njih i pri organizovanju svakog putovanja.

Pri ocenjivanju sposobnosti aklimatizacije treba obratiti pažnju na jednu osnovnu osobinu čoveka, odnosno žive materije, tj. na veliku moć prilagođavanja novim prilikama. Ova sposobnost privikavanja može da se konstatuje i pri različitim zaposlenjima, gde se dužom vežbom telo potpuno prilagođava novim prilikama, ili novoj vrsti zaposlenja. To naročito vredi za fizički rad, gde se prilagođavanjem izvesnih delova tela, stvara takvo stanje, da čovek lako i bez velikog napora podnosi i najteže poslove, koje inače nenaviknuta osoba iste telesne konstrukcije ne može da izvrši usled nedostatka kako navike i treninga, u smislu veće izdržljivosti, tako i izvesne psihičke pripravnosti. Istovremeno treba misliti i na drugu osnovnu osobinu žive materije, tj. na umor koji se razvija pod dejstvom oba faktora, naročito pod uticajem duševnog raspoloženja. Tako, novo traži više, negoli ono na šta je neko naviknut. Usled toga postepeno otupljuje i osećanje prema nadražajima. Ovo otupljivanje može ispočetka znatno da deluje na organizam, naročito na osećajnu sferu, ukoliko se telo nije na to još priviklo.

Znatan deo aklimatizacije zavisi i od sposobnosti da se podnosi vrućina i hladnoća. Neosporno je da tome mnogo doprinosi i jačina volje koja, hotimičnim buđenjem drugih osećaja i misli, potiskuje neugodno osećanje nastalo usled okolne temperature. Aklimatizacija se može potpomoći i raznim drugim podesnim merama, koje svaki spontano preduzima, prema uviđavnosti i stečenom iskustvu. Kad se čovek nastani u kraju sa znatno promenjenim klimatskim prilikama mora, ako hoće da opstane, svoj pređašnji način života mora da promeni, ukoliko je nova klima različitija od stare. Pritom je dobro da se čovek prilagodi, ukoliko je to više moguće, kako navikama, tako i načinu oblačenja starosedeoca. Jasno je, da se i tu ne sme preterivati, jer u tom pogledu postoje, na primer, znatne razlike između belaca i crnaca s obzirom na način podnošenja tropske klime. Dok crnca štiti crna kovrdžasta kosa od direktnog dejstva tropskog sunca, dotle će Evropljanin pasti usled sunčanice ako ne zaštiti glavu. Stoga je mnogo bolje posavetovati se s Evropljanima koji su se već privikli na dotične klimatske prilike. Iz iskustva je poznato, da se puna aklimatizacija u drugoj klimi lakše stiče kada stari i novi kraj imaju, bar za izvesno vreme godine, približno iste stepene toplote .

Higijena, dr Milan Prica, narodna knjiga