Beloglavi sup
S obzirom na retkost pojave Beloglavog supa u Srbiji, odluka o proglašenju navedene ptice strogo zaštićenom vrstom nije dovođena u pitanje; čim je dat predlog za zaštitu, odmah je usvojen. Reč je vrsti koja se javlja samo na određenom, ograničenom prostoru kanjona reke Uvac i kanjona reke Trešnjice, na teritoriji jugozapadne i zapadne Srbije. Osim na navedenim područjima, Beloglavog supa moguće je pronaći u Španiji i na još nekoliko lokaliteta na Balkanskom poluostrvu koji se nalaze između 45. i 35. stepena severne geografske širine. Brojnost ove vrste je mala. U Srbiji egzistiraju dve kolonije koje imaju 150 parova, a dobra vest je da je broj pripadnika ove populacije u stalnom porastu s obzirom na veštačko prehranjivanje koje se praktikuje na njegovim staništima. Staništa ove ptice su kanjoni sa liticama i sa pećinama, a hrana koju konzumira su leševi životinja i to je razlog zašto je dobio etiketu „čistača prirode“ te se smatra veoma korisnom vrstom.
Kada odabere svoje stanište, Beloglavi sup ne odlazi s njega; ne samo da ne preduzima migracije nego čak i u zimskom periodu minimalno luta. S obzirom na navedena staništa, ne iznenađuje podatak da se ova strogo zaštićena vrsta ptice gnezdi u potkapinama i pećinama koje se nalaze u liticama iznad 20 m, a ponekad čak i do 100 m visine. Gnezdi se jednom godišnje i polaže samo jedno jaje u svoje leglo, a period u kome to čini počinje već polovinom januara i traje do polovine marta.
Ako se uzme u obzir brojnost pripadnika navedene vrste koja je globalno ugrožena, Beloglavi sup se sada ubraja u česte gnezdarice u Srbiji. Njegova veličina je od 95 cm do 105 cm, a raspon krila iznosi od 240 cm do 280 cm. Naučni naziv je „Gyps fulvus“, engleski „Griffon Vulture“ a nemački „Gänsegeier“. Pripada porodici orlova i jastebova „Accipitridae“ u okviru reda grabljivica „Falconiformes“.