Da bi ostao koncentrisan, vozač mora da bude budan i fizički spreman. Zamor je najčešća opasnost po vozačevu koncentraciju, naručito na dugim putovanjima, te stoga treba preduzeti sledeće mere:

• Vozač treba da sedi udobno, da ima odličnu preglednost i da su mu sve komande lako dostupne
• Kola treba da imaju dobro provetravanje sa stalnim dotokom svežeg vazduha
• Ako u kolima postoji radio ili kasetofon, vozač treba da vodi računa da mu preglasna ili uspavljujuća muzika ne umanji koncentraciju
• Vozač treba da izbegava teške obroke pre i za vreme vožnje
•  Na dugačkim putovanjima vozač bi morao da zaustavi kola  najmanje na svaka dva sata kako bi protegao mišiće hodajući tamo-amo ili izvodeći fižičke vežbe

Dobro je poznato štetno dejstvo alkohola na vozačevu koncentraciju i moć rasuđivanja, ali to valja i dalje naglašavati. Specifična opasnost od alkohola je u tome što on povećava vozačevo subjektivno osećanje samopouzdanja dok mu u isto vreme smanjuje moć rasuđivanja. Lekovi mogu da prouzrokuju slične efekte pa vozač kome je propisan lek ili koji redovno uzima lekove treba kod lekara da proveri nemaju li ti lekovi moguće štetne posledice na vožnju.

Nervna napetost i stres su manje očigledni činioci koji mogu da utiču na vozačevu koncentraciju. Briga oko samih kola može biti jedan od uzroka napetosti, te je važno da vozač zna da se kola redovno servisiraju i da su u dobrom stanju, a da se neispravni delovi opravljaju ili zamenjuju čim se greška pokaže. Vozač takođe može osećati nervnu napetost ako ga drugi putnici u kolima nepotrebno uznemiravaju. Deca se naručito dosađuju na dugim putovanjima pa saputnik može da pomogne vozaču time što će zabavljati decu igrjaći sa njima igre u kojima je potrebna moć zapažanja. Takve igre su bolje od čitanja jer je ono naporno u kolima koja se kreću, a može da izazove i mučninu. Iako je nemoguće otkloniti sve uzroke stresa za vreme vožnje, pažljivo planiranje pre svakog puta, uz uzimanje u obzir svih saobraćajnih uslova, omugućuje vozaču da bude opušteniji i budniji. Ako Vam se bilo kad u toku vožnje prispava parkirajte kola pored puta i krenite u kratku šetnju.

Putna bolest i deca

Telesne vežbe

Evo nekoliko jednostavnih vežbi koje vozač može uraditi za vreme odmora da bi smanjio telesnu napetost.

• Vrat. Opustite ramena i dva sekunde držite glavu što je više moguće zabačenu u nazad. Pognite glavu napred tako da brada dodiruje grudi. Opustite se i ponovite vežbu.
• Ramena. Pokrećite ramena kružnim pokretima unapred, prvo svako rame posebno, a zatim oba istovremeno. Opustite se i ponovite vežbu.
• Ruke i šake. Stisnite pesnice, podignite ih u visinu ramena i zategnite bicepse. Opustite se i ponovite  vežbu. Umesto toga možete čvrsto priljubiti šake jednu uz drugu, isprepletanih prstiju i pokušajte da ih razvdvojite bez popuštanja prstiju. Brojite do 10 i opustite se.
• Trbuh. Udahnite duboko i zategnite trbušne mišiće. Držite ih zategnute dok polako ne izbrojite do 10 i izdahnete vazduh. Ponovite vežbu nekoliko puta.
• Noge. Stisnite butine jednu uz drugu, a šakama pritisnite spoljni deo nogu blizu kolena. Razdvojite noge ne popuštajući pritisak šaka. Izbrojte do deset i opustite se.

Da bi ostao koncentrisan, vozač mora da bude budan i fizički spreman. Zamor je najčešća opasnost po vozačevu koncentraciju, naručito na dugim putovanjima, te stoga treba preduzeti sledeće mere:

• Vozač treba da sedi udobno, da ima odličnu preglednost i da su mu sve komande lako dostupne
• Kola treba da imaju dobro provetravanje sa stalnim dotokom svežeg vazduha
• Ako u kolima postoji radio ili kasetofon, vozač treba da vodi računa da mu preglasna ili uspavljujuća muzika ne umanji koncentraciju
• Vozač treba da izbegava teške obroke pre i za vreme vožnje
•  Na dugačkim putovanjima vozač bi morao da zaustavi kola  najmanje na svaka dva sata kako bi protegao mišiće hodajući tamo-amo ili izvodeći fižičke vežbe

Dobro je poznato štetno dejstvo alkohola na vozačevu koncentraciju i moć rasuđivanja, ali to valja i dalje naglašavati. Specifična opasnost od alkohola je u tome što on povećava vozačevo subjektivno osećanje samopouzdanja dok mu u isto vreme smanjuje moć rasuđivanja. Lekovi mogu da prouzrokuju slične efekte pa vozač kome je propisan lek ili koji redovno uzima lekove treba kod lekara da proveri nemaju li ti lekovi moguće štetne posledice na vožnju.

Nervna napetost i stres su manje očigledni činioci koji mogu da utiču na vozačevu koncentraciju. Briga oko samih kola može biti jedan od uzroka napetosti, te je važno da vozač zna da se kola redovno servisiraju i da su u dobrom stanju, a da se neispravni delovi opravljaju ili zamenjuju čim se greška pokaže. Vozač takođe može osećati nervnu napetost ako ga drugi putnici u kolima nepotrebno uznemiravaju. Deca se naručito dosađuju na dugim putovanjima pa saputnik može da pomogne vozaču time što će zabavljati decu igrjaći sa njima igre u kojima je potrebna moć zapažanja. Takve igre su bolje od čitanja jer je ono naporno u kolima koja se kreću, a može da izazove i mučninu. Iako je nemoguće otkloniti sve uzroke stresa za vreme vožnje, pažljivo planiranje pre svakog puta, uz uzimanje u obzir svih saobraćajnih uslova, omugućuje vozaču da bude opušteniji i budniji. Ako Vam se bilo kad u toku vožnje prispava parkirajte kola pored puta i krenite u kratku šetnju.

Putna bolest i deca

Telesne vežbe

Evo nekoliko jednostavnih vežbi koje vozač može uraditi za vreme odmora da bi smanjio telesnu napetost.

• Vrat. Opustite ramena i dva sekunde držite glavu što je više moguće zabačenu u nazad. Pognite glavu napred tako da brada dodiruje grudi. Opustite se i ponovite vežbu.
• Ramena. Pokrećite ramena kružnim pokretima unapred, prvo svako rame posebno, a zatim oba istovremeno. Opustite se i ponovite vežbu.
• Ruke i šake. Stisnite pesnice, podignite ih u visinu ramena i zategnite bicepse. Opustite se i ponovite  vežbu. Umesto toga možete čvrsto priljubiti šake jednu uz drugu, isprepletanih prstiju i pokušajte da ih razvdvojite bez popuštanja prstiju. Brojite do 10 i opustite se.
• Trbuh. Udahnite duboko i zategnite trbušne mišiće. Držite ih zategnute dok polako ne izbrojite do 10 i izdahnete vazduh. Ponovite vežbu nekoliko puta.
• Noge. Stisnite butine jednu uz drugu, a šakama pritisnite spoljni deo nogu blizu kolena. Razdvojite noge ne popuštajući pritisak šaka. Izbrojte do deset i opustite se.