Industrijalizacija i modernizacija društva doživeli su nagli uspon proteklih decenija, pa i
vekova. Usled toga, javlja se sve veći stepen degradacije prirode i životne sredine, i uz to
nekontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava što dovodi do nestanka brojnih vrsta, rasta
broja vrsta kojima preti iščezavanje, nestanak ekosistema i gubitka biodiverziteta.
Opšta karakteristika biološke raznovrsnosti u Republici Srbiji je veliki genetički, specijski i
ekosistemski diverzitet, ali su biološki resursi relativno ograničenih kapaciteta, odnosno,
biološka raznovrstnost je po kvalitetu bogata, a po kvantitetu siromašna.
Teritorija Republike Srbije zauzima samo 1,9% evropskog kontinenta, ali na njenom prostoru
je zastupljena većina ekosistema Evrope:
 39% vaskularne flore Evrope
 51% faune riba Evrope
 49% faune gmizavaca i vodozemaca Evrope
 74% faune ptica Evrope
 67% faune sisara Evrope.
Za sada je u Republici Srbiji zvanično registrovano oko 44.200 taksona (vrsta i podvrsta). Sa
konstantovanih 3.662 taksona vaskularnih biljaka u rangu vrste i podvrste (39% ukupne
evropske flore), Republika Srbija se srvstava u grupu zemalja sa najvećim florističkim
diverzitetom u Evropi. Pored toga, registrovano je i opisano 625 vrsta gljiva (Macromiceta) i
586 vrsta lišajeva, pri čemu se procenjuje da je broj vrsta gljiva mnogo veći. Od 178 vrsta
koje se nalaze na evropskoj Crvenoj listi, u Republici Srbiji su zastupljene 42 vrste.
Do sada je registrovano između 98 i 110 vrsta riba i kolousta, dok je 13 vrsta predloženo za
Crvenu listu kičmenjaka Republike Srbije, a registrovano je i 19 taksona od međunarodnog
značaja. Teritoriju Republike Srbije nastanjuje 21 vrsta vodozemaca i 25 vrsta gmizavaca i
oko 20 podvrsta. Broj vrsta ptica svih kategorija (gnezdarice, vrste koje zimuju u Republici
Srbiji, one koje se registruju pri seobi, potencijalno prisutne) kreće se oko 360, a
međunarodno značajnih je 343. Do sada su registrovanje 94 vrste sisara, odnosno 50,51%
ukupne teriofaune Evrope. Od tog broja, 68 vrsta se nalazi na Preliminarnoj Crvenoj listi
kičmenjaka Republike Srbije, a 16 na evropskoj Crvenoj listi.
Zaštita retkih i ugroženih vrsta, kao i njihovih staništa, predstavlja način za zaustavljanje
stope opadanja biološke raznovrsnosti i ona je pravno regulisana Zakonom o zaštiti prirode
(„Službeni glasnik RS“, br 14/16) i podzakonskim aktima koja uređuju ovu oblast.
Pored nacionalnog zakonodavstva, pri sprovođenju mera zaštite i očuvanja biodiverziteta,
primenjuju se i međunarodne konvencije, koje je potpisala i naša zemlja.