Prvi period života bio joj je ispunjen grehom, ili kako se u Bibliji navodi da je bila „zaposednuta sedmoricom djavola“, da bi je tih muka rešio Isus Hrist. Od tog vremena postala jedan od njegovih najvernijih sledbenika i ceo život je posvetila svom spasitelju. Njen primer ohrabrio je brojne žene da učine isto.
Magdalena je bila svedok Hristovog stradanja na Golgoti, kao i čudima koja su se dešavala nakon njegove smrti, te na kraju i samog Vaskrsenja. Magdalena je nastavila i nakon toga da propoveda hrišćanstvo, ne samo po Jerusalimu već i u drugim zemljama. Posetila je i Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos vaskrse!“ i pred njim optužila Pontija Pilata zbog presude Isusu Hristu. Nakon toga odlazi u Efes kod Jovana Bogoslova gde i umire. U IX veku njene mošti su prenete u Carigrad i smeštene u crkvi manastira Svetog Lazara. Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika, a veoma je poštovana kod Srba, naročito među ženama.

Vladimir Lukić

dipl. istoričar