Vrelo Blederija se nalazi u samom koritu Blederije i sastoji se od četiri mesta isticanja izdanskih voda. Izvor I predstavlja stalan izvor i nalazi se u samom koritu; Izvor II  je takođe stalan izvor i nalazi se u desnom boku korita; Izvor III predstavlja privremeni izvor i nalazi se nekih 20 m nizvodno od prvog i drugog izvora; Izvor IV je takođe privremenog karaktera i istiće iz pećinskog otvora.

Reka Blederija ima dužinu od 4,3 km. Spaja se sa Ravnom rekom, gradeći Reku, koja predstavlja pritoku Dunava. U svom gornjem i srednjem toku formirala je plitku dolinu koja je poznata po zaravljenim terasama. Tu se nalazi i prvi vodopad-slap na reci koji ima visinu 5,5 m. Nizvodnije se nalaze još nekoliko vodopada, od kojih jedan ima visinu od 7 m, a ispod njega stvoreno je malo jezerce svetlo plave boje. 

Vrelo Sokolovica predstavlja privremeno vrelo gravitacionog tipa. Nalazi se  ispod ostataka rimskog grada Gradina. Od vrela se formira reka Sokolovica koja je duga 2,5 km. U sušnom delu godine ulazni otvor je ulaz u pećinsku dvoranu koja ima dužinu 40 m i širinu 30 m.

Okolina ovog zaštićenog  prostora prekrivena je hrastovim (cer, sladun, kitnjak, grab) i bukovim šumama. Od drugih biljnih vrsta zastupljena je hajdučka trava-Achillea millefolium, drenjina-Cornus mas ,Razgon-Veronica officinalis, majčina dušica-Thyus serpyllum, visibaba - Galanthus nivalis, šumska jagoda-Fragaria vesca. Takođe utvrđeno je postojanje strogo zaštićene vrste Ranunculus flabellifolius. Ovde se mogu  naći i  78 vrsta lekovitog bilja: Achillea millefolium, Arctium lappa, Carlina  vulgaris ,Humulus lupulus, Melissa officinalis, Ruscus aculeatus ,Urtica dioica, Polypodium vulgare, Galium verum, Hedera helix, Fragaria vescai I dg.

Od  životinjskih vrsta zastupljeni su  vodozemci poput: šareni daždevnjak (Salamandra salamandra), livadska žaba (Rana dalmatina), kompleks zelenih žaba (Rana kl. esculenta) i žutotrbi mukač (Bombina variegata). Od gmizavaca se ističu: zidni gušter (Podarcis muralis), zelembać (Lacerta viridis), šumski gušter (Darevskia praticola) i šumska kornjača (Testudo hermanni).

Od kulturno istorijskog nasleđa ističu se dve vodenice potočare. Jedna se nalazi severno od vodopada i od nje su sačuvani samo ostaci, a druga je rekonstruisana. Vodenice potočare uglavnom su dvodelne, prvobitno građene od brvana i dasaka. Sastoje su se iz jednog velikog odeljena gde je smeštena konstrukcija vodenice i drugog manjeg dela, za boravak mlinara. Osim vodenica, ovde se nalazi i lokalitet Grad, za koji se pretpostavlja da datira iz rimskog perioda.