Sastojine bora krivulja, koje su polegle, dostižu visinu od oko 1-2 m, a grane koje su relativno često prilegle uz zemlju kao posledica naslaga snežnog pokrivača koji je na pomenutim nadmorskim visinama velike debljine i dugo se zadržava, duge su i čvornovate, ispresecane.

Zajednicama ove vrste pripisuje se i zaštitna uloga. Najčešće ih pronalazimo tamo gde ima krečnjaka i serpentinita, npr. na lokalitetima Ošljak, Kodža Balkan, Ostrovica koji se nalaze na mestu na kome se rasprostire masiv Šar planine.

Bor krivulj čini prvi sprat drveća, a u drugom spratu drveća i žbunja pronalazimo borovnice (evidentirane kao „Vaccinium myrtyllus“) i zapažamo brukentalije (poznate i pod nazivom „Bruchenthalia spiculifolia“).

Ptilotricho-Bruckenthslio-Pinetum heldreichii naziv je za muniku, kojoj je zajednica bora krivulja vrlo slična u florističkom smislu. Krivulj se relativno često nadovezuje na muniku na istom masivu.

Bor krivulj predstavlja reliknu vrstu, a upravo ta činjenica da je smatramo reliktnom govori nam o tome da ona potiče iz doba kada su na prostoru na kome se javlja vladali drugačiji uslovi života. Takođe, reč je o ekološko-floristički značajnoj vrsti koja je retka. Nažalost, predstavnici ove vrste su ugroženi te je njihova zaštita neophodna. Navedene karakteristike (ugroženost, reliktnost, floristički značaj, retkost) dovele su do zaključka da je potrebno da bor krivulj bude stavljen pod zaštitu i proglašen strogo zaštićenom vrstom.