Da, naravno da i zavisnici od PAS putuju, i naravno da ih i na putovanjima prati zavisničko ponašanje i način života. Zavisnici vrlo često ne razmišljaju niti vode računa o mogućim posledicama koje mogu da nastanu prilikom putovanja. Zavisno od stepena zavisnosti u kome se nalaze vrlo često nose sa sobom određenu količinu PAS sa sobom za lične potrebe ne obazirući se na rizik da ako prelaze granicu krijumčare zabranjenu supstancu u drugu zemlju i mogu za to krivično da odgovaraju.

Ako krenu simptomi apstinencijalne krize na putovanju pokušavaju da dođu do supstance u mestu u kome se trenutno nalaze i na taj način skreću pažnju na sebe. Vrlo često kupuju PAS od nepoznatih ljudi i pošto ni jednu drogu ne pakuje stručno lice niti neko garantuje šta se u tom paketu sve nalazi, rizikuju da overdoziraju ili čak da budu otrovani raznim primesama koje se dodaju drogama kako bi se dobilo na količini.

U skladu sa zavisničkim ponašanjem je i ne prihvatanje rizika da nešto nepredviđeno može da se desi pa skoro nikada ne uzimaju putno zdravstveno osiguranje.

 

Pokušaću kroz jedan skorašnji slučaj da ilustrujem kako sve to izgleda u praksi.

Dvojica tek svršenih srednjoškolaca inače korisnici marihuane još od druge godine srednje škole, pošto su uspešno upisali fakultet dobili su novac od roditelja za letovanje. Odlučili su da umesto odlaska na more sebi priušte putovanje do Holandije i neizbežni obilazak Amsterdama i tamošnjih kofi šopova gde je moguće kupiti i koristiti marihuanu.

Posle „provoda“ koji su sebi organizovali i na koji su potrošili skoro sav novac krenuli su nazad put Srbije. Pošto su bili pod dejstvom marihuane izgubili su pojam o vremenu i zakasnili na voz. Kako bi prekratili vreme čekajući sledeći sedeli su u jednom Bečkom parku pijući pivo gde im se pridružila grupa lokalnih momaka.

Neizbežna tema razgovora bila je i korišćenje PAS. Gde su im bile ponuđene halucinogene pečurke koje su oni, pod dejstvom alkohola prihvatili. Nenaviknuti na ovu vrstu droge uzeli su količinu kao i momci koji to redovno koriste. Uz intenzivne halucinacije krenulo je lupanje srca, skok pritiska, gušenje i jako veliki panični strah.

U takvom stanju su nekako uspeli da pronađu taksi koji ih je odvezao do bolnice gde su odmah bili stavljeni na detoksikaciju i zadržani jedan dan na opservaciji. Kada su otpušteni iz bolnice shvatili su da im je dan ranije isteklo putno zdravstveno osiguranje. Po povratku u Srbiju osiguravajuća kuća im je poslala račun za deo lečenja koji nije plaćen u iznosu od 840 evra.

Kada su roditelji dobili račun shvatili su iz priloženog na šta se odnosi tako da je na njihov pritisak pomenuti momak priznao šta se dešavalo i ubrzo su potražili stručnu pomoć kod nas u Centru za prevenciju narkomanije.

 

www.narkomanija.org.rs