Većina nas voli da letnje dane provodi na otvorenom. A sunčanje ne samo da nas čini lepšim, već poboljšava i naše raspoloženje.

Međutim, budite oprezni! Ultraljubičasti (UV) zraci mogu da budu štetni i po vašu kožu i po ćelije u vašem organizmu. Pobrinite se da preduzmete sve mere zaštite kako biste izbegli opekotine. Ovo je posebno važno, jer takom vremena može dovesti do raka kože ili melanoma. Oprez je potreban i tokom oblačnih i vetrovitih dana.

Sunčanje

Sunčanje je prirodan proces. Koža proizvodi pigment koji se naziva melanin koji nas štiti od štetnih UV zraka. Ovo znači da je i najmanji trag preplanulosti znak oštećenja kože. Niko nije 100% zaštićen. Posebnu pažnju treba da obrate osobe svetlije puti i oni koji se nisu postepeno pripremili. A sama tamnija put nije garancija da nećete kasnije u životu razviti rak kože, već na to utiče stepen izlaganja, što pokazuju i studije, jer se zbog trenda broj malicioznih slučajeva gotovo udvostručio tokom poslednjih nekoliko decenija.

Dobrobiti

Prvo i najvažnije – sintetisanje vitamina D pod uticajem UV zraka iz provitamina, značajan je za zdrave kosti i zube, a posebno bitan u razvoju dece. Povoljno deluje na jačanje imunog sistema, vitiligo, neurodermatitis (atopijski dermatitis), psorijazu, seboreju, sterilitet, policistične jajnike, itd. Takođe podstiče lučenje melatonina koji reguliše naš biološki sat, uravnotežuje cirkadijalni ritam i čini nas srećnim, jer manjak melatonina je u pozitivnoj korelaciji s depresijom. (Razlog zašto se u zemljama sa manjim brojem sunčanih sati i dana propisuje terapija svetlom i odlazak u toplije krajeve).

Štetnost

Oštećenja izazvana suncem mogu biti akutna i hronična. Neke loše strane sunčanja uključuju crvenilo, opekotine, starenje kože i bore, pege, upalu rožnjače, fotokonjuktivitis, a u ozbiljnijim i opasnijim slučajevima razne vrste karcinoma i tumora kože i oka, katarakte, itd.

Kako se zaštititi

Postepeno se izlažite suncu.

Bez obzira da li ste svetlije ili tamnije puti, trebalo bi da izbegavate sunce tokom najtoplijih časova u toku dana, od 12h do 16h i koristite sredstva za zaštitu. Svi tipovi kože su skloni izvesnom stepenu rizika!

Najugroženije su osobe svetle puti, riđe kose, s pegicama i mladežima!

Rak kože se može razviti i mnogo godina kasnije – vodite računa o tome SADA!

Svoju kožu možete da zaštitite tako što ćete pratiti i ispoštovati ovih nekoliko jednostavnih pravila koja se odnose na vaš tip kože:

Tip 1 – Uvek izgori, nikad ne pocrni. Izbegavajte sunce. Prekrivajte ruke i noge, nosite šešire i sunčane naočari. Svaki pokušaj da dobijete boju biće bezuspešan i štetan. Za utehu, svetla koža sporije stari.

Tip 2 – Već nakon jednog sata provedenog na suncu, javljaju se blage opekotine. Nakon nedelju dana postiže se blagi stepen preplanulosti. Ne pokušavajte da postignete više od toga i koristite sredstva sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 30, a nikako manje od SPF 15).

Tip 3 – I samo jedan sat na suncu dovoljan je da izazove blage opekotine. Nedelju dana kasnije, ten je umereno preplanuo. Koristite sredstva sa zaštitnim faktorom (SPF 20) i nemojte doći u iskušenje da i pored postignutog pređete na bilo šta manje od SPF 15.

Tip 4 – Ne razvija opekotine nakon sat vremena provedenog na suncu, a nedelju dana kasnije postiže intenzivno preplanuli ten. Iako su šanse za razvijanje raka kože znatno manje, sunce ipak izaziva štetu i prouzrokuje prerane bore. Trebalo bi da koristite sredstvo sa zaštitnim faktorom SPF 15.

Šta je potrebno da znate o sredstvima za zaštitu

• Nijedno sredstvo ne pruža 100% zaštitu.
• Čak ni sredstva sa najvišim zaštitnim faktorom ne mogu da u potpunosti blokiraju sve štetne sunčeve zrake.
• Postoje dve skale koje mere SPF. Američka i evropska. Američki SPF 20 je jednak evropskom SPF 10. Proverite i raspitajte se pri kupovini i odabiru.
• U praksi, efikasnost zaštite često biva umanjena znojenjem, vodom, načinom i učestalošću nanošenja.

Kako sredstva za zaštitu deluju?

Osnovna podela je na sredstva sa hemijskim ili fizičkim filterima ili kombinacija ova dva.

• Hemijski filteri prodiru u kožu i apsorbuju sunčeve zrake, ali ne prodiru do dubljih slojeva kože. Oni pružaju zaštitu od UVB, a retko i UVA/UVB zračenja.
• Fizički filteri stvaraju membranu na površini kože i odbijaju zrake. Fizički filteri se lako mogu prepoznati, prebojeni su, npr. cink-oksidom koji je beo. To su sredstva „širokog spektra“ koja štite podjednako i od UVA i od UVB zraka.

Najbolju zaštitu pružaju sredstva koja istovremeno štite i od ultraljubičastih zraka A (UVA) i od ultraljubičastih zraka B (UVB). Ovi preparati se još nazivaju i sun-block.

Razlika između UVA i UVB zračenja

UVA zraci ne izazivaju opekotine, ali prodiru dublje u kožu. Oni su odgovorni za oštećenje ćelija koje vodi ka prevremenom starenju i raku kože.

UVB zraci izazivaju površinska oštećenja kože, izazivajući opekotine i oštećenja ćelija koja mogu da dovedu do kancerogenih promena.

Oprez

Imajte na umu da određeni lekovi mogu da izazovu hipersenzibilnost na sunčeve zrake, a time i ozbiljne ekceme, dermatitise i druge probleme. Ukoliko koristite neke lekove, prethodno se posavetujte s vašim lekarom.

Saveti...

• Odradite piling cele kože, kako biste uklonili mrtvi epitel, pojačali cirkulaciju i podstakli regeneraciju kože.
• Preporučljivo je uzimati vitamine A, C i E, i uopšte antioksidante (likopen je dobar izbor i ima ga u paradajzu i jarko narandžasto/crveno obojenom povrću, a mogu se koristiti i suplementi).
• Pijte puno tečnosti, kako biste izbegli dehidraciju.
• Da li ćete se odlučite za ulje, gel, sprej, penu, losion, mleko ili kremu – izbor je na vama. Ulja se jedino ne preporučuju osobama sa masnom kožom, imaju manje zaštitne faktore i dolaze kao finiš onda kada ste već dobili boju.
• Sredstva za zaštitu od sunca kupujte od proverenih proizvođača i na proverenim mestima.
• Za lice koristite hipoalergenske preparate, koji su pre svega nekomedogeni (ne zatvaraju pore i ne sadrže lanolin, izopropilmiristat, kakao buter i mnoge druge), nemaju konzervanse, mirise i boje.
• Izaberite zaštitu „širokog spektra“, sredstvo koje štiti i od UVA i od UVB zraka.
• Nanesite sredstvo 30 minuta pre izlaska na sunce, jer je potrebno vreme da počne da deluje.
• Koristite deblji sloj kako biste obezbedili zaštitu koja je indikovana na pakovanju i ne zanemarujte nijedan deo vaše kože.
• Efekat sredstava za zaštitu slabi nakon jednog do dva sata na suncu, pa se postarajte da s vremena na vreme ponovite postupak.
• SPF 50 ne nudi značajno veću zaštitu od SPF 30. Između ostalog, to je i razlog zašto npr. u Americi ili Australiji najviši faktor koji možete da nađete jeste 30.
• Plivanje čini kožu osetljivijom i izloženijom suncu. Koristite vodootporna sredstva, a nakon plivanja ponovo nanesite zaštitu.
• Znojenje spira i umanjuje dejstvo sredstava za zaštitu, pa birajte ona koja se ne apsorbuju lako i brzo i nanosite ih češće. Potražite proizvode koji sadrže titanijum-dioksid ili cink-oksid.
• Određeni parfemi, kozmetika i šminka izazivaju hipersenzibilnost na sunce. Kako biste bili sigurni, izbegavajte bilo koje druge proizvode osim zaštitnih sredstava.
• Neke studije su dokazale da i kreme za zaštitu od sunca sadrže hemikalije koje izazivaju rak ili čak oponašaju estrogen (a to su oksibenzon, metoksicinamat, i paraaminobenzoična kiselina-PABA i dr.). Zbog njihovog opasnog dejstva ne bi ih trebalo uopšte upotrebljavati. Kod žena mogu da izazovu endometriozu. Pažljivo čitajte uputstva i sastav!
• Ne koristite SPF sredstva van sezone sunčanja, osim dnevnih krema sa SPF 15.
• Sredstva u stiku su naročito pogodna za korišćenje na najizloženijim delovima tela kao što su nos, uši, usne i ramena.
• Sredstva za zaštitu imaju određen rok trajanja. Takođe, toplota i bakterije mogu da ih oštete ili umanje njihovu efikasnost. Najpametnije je svake godine kupovati novo sredstvo. Savet za čuvanje: mračno, suvo i hladno mesto.
• Nakon sunčanja važno je dobro isprati kožu i naneti neko mleko, losion, kremu koje inače koristite.
• Vodite računa i o kosi. Obavezno je isperite slatkom vodom i after-sun šamponom. Najbolje je negovati je keratinsko-proteinskim preparatima, a nakon sezone osvežiti i regenerisati uljanim pakovanjima.
• IZBEGAVAJTE SUNCE U PERIODU OD 12H DO 16H! Koristite hlad, suncobrane, šumu...
• Šešir sa širokim obodom ili kačket, štitnik i sunčane naočari sa UV zaštitom, dovoljno velike da onemogućuju prodor perifernih zraka. Neutralno siva i amber stakla su dobar izbor.
• Izbegavajte korišćenje maslinovog i drugih ulja na plaži, jer ne pružaju nikakvu zaštitu. Pogodni su za negu kože nakon sunčanja.

Deca

Deci treba jači faktor i češća primena. Često i prekrivanje lakom odećom (majica), dok deca ispod 12 meseci starosti ne bi trebalo da uopšte budu direktno izložena suncu.

Znaci koji upozoravaju

• Pregrejanost – koža vam je pretopla na dodir
• Crvenilo
• Rashladite se u mlakoj vodi 30 do 60 minuta.
• Nanesite gel protiv bolova, umirujući losion i/ili hidratantni i hranljivi losion.
• Bol, peckanje i preosetljivost

Šta možete da učinite da umanjite štetu i neprijatan osećaj

Obratite se lekaru...

• Ako je koža crvena i bolna
• Ako se jave plihovi i osip

Mala apoteka – pomoć na putu

• Lekovi koje inače koristite
• Antiseptik
• Flasteri
• Analgetici i antipiretici
• Antimimetici (protiv mučnine i povraćanja)
• Sredstava za zaštitu od insekata
• Lekovi protiv alergija (uz konsultaciju lekara)
• Kapi za oči, nos i uši; čepići za uši
• Probiotici, antidijarejici, laksativi

                                                                                                                                      Tekst pripremila: dr Stana Tadić