Građena je od maja do novembra 1928. godine, prema projektu arhitekte Svetislava Putnika u duhu akademizma. Izvođač radova bilo je preduzeće „Tuner i Vagner“, koje je za gradnju ovog zdanja koristilo armiran beton i veštački kamen. Objekat ima podrum, suteren, visoko prizemlje i četiri sprata. Prizemlje se odlikuje reprezentativnom pozorišnom salom u formi atrijuma. Unutrašnjost Doma bila je bogato opremljena ali je enterijer do danas očuvan samo u tragovima, pa je rezultat kasnijih rekonstrukcija. Fasada zgrade je akademski oblikovana u simetričnoj formi sa horizontalnom podelom. Centralni motiv na fasadi bio je ulazni lučni portal sa skulpturama radnika, koji je kasnije zazidan a figure izubljene. Zgrada je bia izuzetno funkcionalna objedinjujući i poslovnu i javnu namenu, uz mogućnost odsedanja.

Godine 2019. Dom Radničke komore proglašen je za spomenik kulture.

Vladimir Lukić

dipl. istoričar