Dabar je najveći evropski glodar, može narasti od 70 - 100 cm u dužinu, dok je rep dugačak oko 30 cm. To su pretežno noćne životinje i visoko adaptirane na poluakvatični način života, sa nepromočivim krznom, jakim, pljosnatim repom koji je prekriven ljuskama i plovnim kožicama na zadnjim nogama, koje koriste za brzo kretanje kroz vodu. U proseku žive 7 - 8 godina, ali poznato da mogu živeti i do 25. Njihovi prirodni predatori su vuk (Canis lupus), lisica (Vulpes vulpes), ris (Lynx lynx) i mrki medved (Ursus arctos) koji su u današnje vreme u brojčanom padu te je mortalitet dabrova u najvećem broj slučajeva uzrokovan ljudskim aktivnostima kao što su krivolov, saobraćaj, zapetljavanje u ribarske mreže itd.

Evropski dabrovi žive u malim porodičnim grupama (3 - 5 jediniki) ateritoriju obeležavaju castoreumom – sekretom podrepnih žlezda (kastorijalnih), za koji je dokazano da ima lekovita svojstva usled posedovanja salicilne kiseline. Evropski dabar preferira jazbine na rečnim obalama, ali u slučaju da je kopanje u obalama reka nemoguće gradi “kućice” od grana i komada drveta. Dabrovi su isključivo biljojedi. Hrane se vodenim biljkama, ali i priobalskim drvenastim vrstama poput jasike (Populus tremula), breze (Betula sp.), vrbe (Salix sp.) itd. Četinarima se hrane samo i uzuzetnim situacijama. Dabrovi se retko mogu naći na udaljenosti od vode većoj od 50-10 0m.

U prošlosti dabar je bio široko rasprostranjen na području Vojvodine i Srbije, ipak oni su iz Srbije nestali u drugoj polovini XIX veka. Prema nezvaničnim saznanjima poslednji dabar je ubijen na Dunavu u blizini Beograda početkom XX veka. Nakon skoro 100 godina (1999. godine) u Bačkoj je slučajno ubijen jedan dabar za kojeg se pretpostavlja da je zalutao iz susedne Mađarske koja je 1996. godine reintrodukovala 33 jedinke iz Bavarske.

U Srbiju je dabar vraćen 2004. godine u okviru projekta „Dabar u Srbiji“. U narednih godinu dana izvršene su 4 reintrodukcije u specijalni rezervat prirode „Zasavica“ i specijalni rezervat prirode „Obedska bara“gde je uneto ukupno 75 dabrova, takođe iz Bavarske. Danas su dabrovi proširili svoje teritorije i izvan granica ovih rezervata. Osim pojedinačnih slučajeva, uočeno je da su dabrovi formirali i porodice u blizini sela Martinci na Savi i na reci Jadar u blizini Loznice. Zabeleženo je i da su neki prešli u susednu Bosnu i Hercegovinu.

Dabar je u Srbiji trajno zaštićena vrsta.

Autor tekstova: Katarina Breka, master ekolog