Fobija od letenja avionom
Fobiju od letenja avionom mogli bismo okarakterisati kao iracionalan strah od situacije koja je potencijalno opasna.
Potencijalno opasna situacija koja podrazumeva let avionom predstavlja okidač za ispoljavanje anksioznosti s obzirom da se u mislima uplašene osobe razvijaju negativni scenariji nad kojima ona nema kontrolu.
Neprijatni osećaj dodatno je pojačan u slučajevima kada je osoba svesna da je njen strah iracionalan, ali joj svest o tome ne pomaže u rešavanju problema s obzirom na nemogućnost uspostavljanja kontrole nad svojim mislim i reakcijama. Pitanje „šta ako?“ dovodi po pojave čitavog niza simptoma u vidu uznemirenosti, ali i telesnih simptoma u vidu pojačanog znojenja, ubrzanog rada srca, ubrzanog disanja i dr. U zavisnosti od jačine straha, osoba može izbegavati da leti avionom ili se odlučiti na let ali uz prisustvo nelagodnosti tokom njegovog trajanja.
Svaka situacija u kojoj osoba oseća da nema kontrolu dovodi do osećanja nemoći, naročito u situacijama iz kojih ne može izaći u tom trenutku.
Putnik oseća iracionalan strah od samog leta zbog mogućnosti da nešto krene po zlu, ali i strah od pojave straha za vreme leta, s obzirom da se u tim slučajevima može javiti napad panike, ugroziti sopstvena bezbednost, a u nekim komplikovanijim slučajevima ugroziti i bezbednost drugih putnika, pa i samog leta.
Avio prevoz predstavlja sigurniji vid prevoza kada je o bezbednosti reč u poređenju sa najmasovnijim vidom transporta – drumskim prevozom. Iako postoji mogućnost da dođe do avionske nesreće, ona je znatno manja od mogućnosti da dođe do nesreće u drumskom saobraćaju.
Osim bezbednosti, komfor je takođe na visokom nivou. Prelaze se velike razdaljine za kratko vreme. Ali i dalje, uprkos sve pozitivnijim iskustvima avio putnika, veliki broj ljudi oseća strah od tog vida putovanja.
Ukoliko dođe do turbulencije, nelagodnost će nastupiti kod svakog putnika, u manjoj ili u većoj meri, ali oni sa pojačanim strahom, jače će to doživeti. U tom slučaju, potrebno je razumeti da je strah iracionalan i da mu se ne bi trebalo suprotstavljati jer okupiranost suzbijanjem straha dovodi samo do njegovog pojačavanja usled nemogućnosti da se isti stavi pod kontrolu.
Duboko disanje, uz eventualnu podršku drugih putnika i osoblja, ublažiće nelagodnu situaciju. Ukoliko je problem komplikovaniji, može se pristupiti fobiji sa psihijatriskog stanovišta, rešiti testovi za procenu jačine straha i shodno tome odrediti terapija.
Razvojem turizma, otvaraju se mogućnosti za posetu udaljenim destinacija, javljaju se prilike za upoznavanje drugih naroda i kultura, stvaraju uslovi za uštedu vremena provedenog u samom putu do željne destinacije, zato bi savladavanjem straha, samostalno, uz pomoć prijatelja i osoblja avio kompanija ili uz pomoć psihoterapeuta, trebalo sebi da pružimo priliku da iskoristimo potencijale koje nam sve veći razvoj turizma i avio saobraćaja nude.
Nataša Blagojević
dipl. turizmolog