Godišnji odmor kao očuvanje mentalnog zdravlja
Za većinu ljudi godišnji odmor predstavlja najveću promenu u poređenju sa svakodnevnom rutinom. Neki ljudi se najviše odmore i zadovolje ako imaju mogućnosti da se za vreme godišnjeg odmora bave omiljenom razonodom, kao što je ribolov, sunčanje, jedrenje, pešačenje, ili neki drugi sport. Drugi iskoriste godišnji odmor da upoznaju nove krajeve sveta, kupuju, probaju različita jela i uživaju u stranim kulturama. Iako je godišnji odmor uglavnom koristan za mentalno zdravlje, on obično zahteva organizaciju i putovanje, a to može biti uzrok mentalnog stresa.
Upravljanje automobilom na dugim relacijama može prouzrokovati i fizički i mentalni stres, naročito ako vozač žuri da na vreme stigne na odredište. Pri putovanju avionom, brodom, autobusom ili vozom, najveći uzrok anksioznosti jeste žurba da se na vreme stigne na aerodrom, u luku, ili na železničku stanicu. Samo putovanje je manje stresno. Medutim, pri svakom obliku putovanja mogu nastati trenuci anksioznosti, kao, na primer, prlikom poletanja i sletanja aviona ili za vreme leta po nevremenu. Putovanje vozom je, izgleda, najopušteniji način putovanja. Putovanje brodom je jednostavno utoliko što se nivoi stresa u putnika uglavnom menjaju u zavisnosti od vremenskih uslova.
Da bi se najbolje iskoristio godišnji odmor, potrebno je brižljivo planiranje i ulaganje napora da se očuva smireno, neužurbano stanje duha. Prilikom putovanja automobilom vozač treba da se pripremi na mogućnost da zakasni ako se dogodi nešto neočekivano, na primer, ako pukne guma ili dođe do zagušenja saobraćaja. Ostali putnici treba da se pripreme da prihvate kašnjenje aviona, voza ili autobusa. Blagovremeno planiranje pojedinosti u vezi sa putovanjem eliminisaće naprezanje oko obavljanja priprema u poslednjem trenutku. Stoga treba blagovremeno obezbediti vozne karte, pasoše, vize, rezervacije soba i sačiniti spiskove odeće i ostalih potrepština.
Osobe koje putuju avionom iz jedne vremenske zone u drugu, s razlikom od preko četiri sata, i dalje će fizički i mentalno biti prilagođene prvobitnoj vremenskoj zoni. Ovo se naziva mlaznjačka slabost (jet lag - umor posle dugog putovanja avionom). Ponekad je potrebno i nekoliko dana za prilagođavanje, zavisno od toga kolika je vremenska razlika između zona. Posledice umora posle ovakvog putovanja mogu se umanjiti organizovanjem sletanja u novu zonu u toku večeri. U takvim slučajevima treba planirati sastanke i poslovne razgovore tek za sutradan, pošto se dobro ispavate. Ako postoji mogućnost da se svi poslovni razgovori vode u vreme koje odgovara radnom vremenu u prvobitnoj zoni, neće biti nikakve potrebe za prilagođavanjem ili će biti dovoljno veoma malo prilagođavanje.
Alternativan načn korišćenja godišnjeg odmora je uživanje u dokolici kod kuće, u krugu porodice. Takav odmor se može iskoristiti za donošenje novih odluka i konačno razrešenje problema koji su izgledali preteški dok su njihovo rešavanje ometali svakodnevne obaveze i stresovi.