Gradski park u Vršcu

Vršac se nalazi u jugoistočnom delu Banata, u podnožju Vršačkih planina. Gradski park se nalazi u blizini centra grada i zauzima površinu od 5,92 ha. Gradski park u Vršcu je jedan od najstarijih javnih gradskih parkova u Srbiji. Ima ineteresantnu prošlost i bogatu kulturno-istorijsku tradiciju. Predstavlja izuzetnu vrednost za proučavanje istorije pejzažne arhitekture u Srbiji.  


Bogatstvo, atraktivnost i očuvanost vrtno-arhitektonskih elemenata predstavlja izuzetnu vrednost ovog parka. Park je projektovan u mešovitom stilu. Osnova parka je trapeznog oblika sa geometrijskim rasporedom manjih parcela unutar parka koje su nastale presecanjem površine šetnim  stazama koje su većinom pravolinijske. Unutrašnosti parcela su projektovane u pejzažnom stilu. Park je opasan zidom od kamena i kovanog gvožđa. Na samom ulazu u park nalazi se manja površina – plato, od kog zrakasto polazi šest staza. Na glavnoj šetnoj stazi nalazi se kružno proširenje u čijem centru je fontana sa vodoskokom. U parku se nalazi nekoliko interesantnih  objekata koji se lepo uklapaju u ambijent zelenila. To su dve drvene građevine ukrašene rezbarenim drvetom i vrlo interesantne arhitekture, zatim staklenik koji je još u funkciji, vodotoranj i muzički pavljon.

Vrednost parka proizilazi i iz prisustva vrednih primeraka dendroflore znatne starosti i impozantnih dimenzija. Takođe  park sadrži i nekoliko vrsta koje nisu karakteristične za ovo podneblje. Floristički sastav parka je u propšlosti bio znatno bogatiji, ipak iako osiromašen u broju vrsta, park i sa sadašnjim sadržajem predstavlja značajnu naučnu vrednost. Dendrofloru parka najvećim delom čine visoki lišćari dajući karakter parku, dok četinari i žbunaste vrste su zastupljeni u manjem procentu. Ukupnu dendrofloru parka čini 57 vrsta.  Tu su pre svega divlji kesten (Aesculus hipocastanum L.) sa 253 primerka i srebrnolisna lipa (Tilia argentea Desf.) sa 112 primeraka i oni čine najbrojnije predstavnike parka. Od impozantnijih stabala treba istaći stablo tise (Taxus baccata L.), pitomog kestena (Castanea sativa Mill.), tulipovca (Liriodendron tulipifera L.) i dr.