Iz navedenog može se zaključiti da su njena staništa litice i planinski kamenjari sa retkim žbunjem i šikarama. Za svoju ishranu jarebica kamenjarka bira zrnevlje, plodove (bobice) ali hrani se i insektima.

Ova vrsta ne migrira, te je značaj zaštite njenih prirodnih staništa veliki kako bi se obezbedio njen opstanak. Čak ni za vreme zimskog perioda, kamenjarka se ne udaljava mnogo od svog odabranog staništa. Nažalost, sve je manje uslova koji joj odgovaraju za opstanak, pa ova vrsta predstavlja sve ređu gnezdaricu, odnosno stanaricu. Njena brojnost u opadanju je; ovakav trend započet je još sedamdesetih godina prethodnog veka, nastavljen je i danas, i dalje se smanjuje broj pripadnika navedene vrste.

Iako se ne seli, ova vrsta jarebice se spusti u nešto niža područja u jesen s obzirom da je reč o vrsti koja se javlja na planinskim masivima. Planinskih masiva na teritoriji Republike Srbije na kojima je zapaženo prisustvo „Alectoris graeca“ ima nekoliko. U pitanju su neke od planina na prostoru Kosova i Metohije, nekoliko planina na teritoriji istočne Srbije, a takođe je prisustvo jarebice kamenjarke zabeleženo i na planini Tari. Jarebica kamenjarka, kao vrsta čija je brojnost u opadanju i čiji je areal ograničen na nekoliko planinskih lokaliteta u Srbiji, zaštićena je i upisana na listu „Strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva“.