Radi uništavanja zaraznih klica vrši se dezinfekcija izlučina i materijala zaprljanog izlučinama u kojima ima zaraznih klica. Dezinfekcijom uništavamo zarazne klice i razume se, sprečavamo im ulaz u organizam zdravih osoba. Ali je naš posao samo polovično sproveden ako bolesnik, kao stalni, nepresušni izvor tih izlučina i zaraznih klica, ne budemo stavili na mesto gde su veoma male mogućnosti da njegove izlučine dopru do zdravih osoba. Drugim rečima, moramo da izdvojimo bolesnika tj. da ga, kad god je to moguće, smestimo u bolnicu, gde ima najviše mogućnosti da se spreči dodir sa njegovim izlučinama i da se one dobro dezinfikuju. Kod izvesnih zaraznih bolesti izdvajanje bolesnika u bolnicu obavezno je po zakonu.

Da bi se bolesnik oboleo od zaraznih bolesti mogao izdvojiti i da bi se njegove izlučine mogle dezinfikovati, potrebno je da se on otkrije i prijavi. Prijavljivanje oboljenja od zraznih bolesti obavezno je. Kuga, kolera, velike boginje, pegavac i žuta groznica proglašeni su Međunarodnim sanitarnim pravilnikom karantinskim bolestima.

U slučajevima kada uzročnike zaraznih bolesti prenose insekti ili druge životinje (pacovi i drugi glodari), važno je i preduzimanje mera za njihovo uništavanje (dezinsekcija - kada je u pitanju uništavanje insekata, deratizacija - kad se radi o uništavanju pacova i drugih glodara).

Dakle, u suzbijanju zaraznih bolesti i zaštiti od njh vrlo važnu ulogu igraju prijava zaraznog oboljenja, izolacija bolesnika (izdvajanje), dezinfekcija njegovih zaraznih izlučina (ispljuvak, izmet, mokraća) i po potrebi dezinsekcija i deratizacija. Tome treba dodati da redovno sprovođenje mera lične higijene (pranje ruku pre jela, usta i zuba, kupanje i dr.) olakšava u znatnoj meri zaštitu od zarazih i drugih bolesti.

Otpornost prema zaraznim, kao i prema ostalim bolestima postiže se čuvanjem i negovanjem zdravlja. Uredan život, umerena i pravilna ishrana i rad bez preterivanja igraju pri tome vrlo važnu ulogu. Ratovi i druge velike nesreće, koje s vremena na vreme pogađaju čovečanstvo, praćeni su i velikim epidemijama, jer u to vreme otpornost organizma prema bolestima veoma slabi.

Pored opšte otpornosti, medicinska nauka je pronašla način da se u čovečijem organizmu veštački stvori otpornost (imunitet) prema određenoj zaraznoj bolesti, i da se čovek na taj način zaštiti. Taj način sastoji se u haotičnom izazivanju bolesti u vrlo oslabljenom obliku. U tu svrhu se veštački odgajene zarazne klice oslabljene unesu u organizam zdravih osoba. Time se izazove jedno lako oboljenje, koje organizam vrlo lako i brzo savlada, i za to vreme stvori imunitet prema toj vrsti zaraznih klica čak i u slučaju njihovog ulaska u velikom broju ili ako su klice sa jakom otrovnom moći. Taj način stvaranja imuniteta zove se cepljenje ili vakcinacija. Zaštita od zaraznih bolesti vakcinacijom sprovodi se uspešno kod velikih boginja, difterije, tetanusa, velikog kašlja, trbušnog tifusa, kolere, tuberkuloze i akutne dečje oduzetosti (poliomielitisa). Kod nas je po zakonu obavezno vakcinacija protiv velikih boginja, tuberkuloze, trbušnog tifusa, difterije, velikog kašlja, tetanusa i poliomielitisa.

U poslednje vreme sprovodi se i vakcinacija protiv gripa i malih boginja. Vakcinacija protiv malih boginja je obavezna. Ove, kao i sve druge vakcinacije treba prilikom njihovog sprovođenja da se upišu u zdravstvenu legitimaciju vakcinisane osobe.