Od 1973. do 1994. godine učestalost melanoma u SAD povećana je za 120,5% i trenutno predstavlja šesti malignitet po učestalosti u SAD. Ukupna učestalost najveća je u Australiji i u periodu između 1980. i 1990. godine povećala se trostruko.

Melanom je prevashodno tumor koji se viđa kod belaca. Šest puta ređe se javlja kod hispanoamerikanaca, a dvadeset puta ređe kod afroamerikanaca.

Jedna od osnovnih odlika melanoma, zbog koje ovaj tumor ima „lošu reputaciju" je njegovo nepredvidivo ponašanje. Melanom se može javiti kao promena u okviru do tada bezazlenog mladeža ili može nastati kao novi tumor na koži koji može da podseća na bradavicu, keratozu, karcinom kože i sl. U nekim slučajevima melanom napreduje „samo" lokalno bez udaljenih matastaza, dok se kod drugih pacijenata mogu prvo otkriti udaljene metastaze, a da primarni tumor ostaje neotkriven.

Pored preosetljivosti na UV zračenje, pojavu opekotina u dečjem uzrastu i svetle kože, očiju i dlake koji su univerzalni rizični faktori za nastanak melanoma, veoma važno je istaći i druge primarne rizične faktore koji mogu biti od značaja prilikom procene za mogući nastanak melanoma: promena na već postojećem mladežu, displastični nevusi (> 5-10), veliki broj mladeža (> 100), veliki urođeni mladeži (> od 20 cm), prethodna anamneza o melanomu, intenzivno izlaganje sunčevim zracima, melanom kod najbližih srodnika, prethodna anamneza karcinoma kože, muški pol, stariji od 50 godina, xeroderma pigmentosum.

Osnov lečenja primarnog melanoma kože je potpuno hirurško uklanjanje primarnog tumora. Prilikom hirurške intervencije obavezno se uklanja i deo klinički zdrave kože oko tumora koji zavisi prvenstveno od debljine tumora. Kada su u pitanju tumori tanji od 1 mm, a posebno oni tanji od 0,75 mm, hirurška intervencija je, u manjoj ili većoj meri, dovoljna. Što se tiče melanoma koji su deblji od 1 mm, terapija interferonom može biti od koristi. Ne postoji opšti konsenzus o dozi, dužini ili načinu davanja interferona.

Svaka promena na koži može se ukloniti, ekscidirati, iz medicinskih ili kozmetskih razloga. Naravno, uslov je da intervenciju obavlja za to specijalizovana osoba (dermatohirurg, hirurg-plastičar, maksilofacijalni hirurg) i da pored rizika same intervencije, koji je veoma mali, ne postoji druga opasnost za pacijenta. Postoje određeni tabui da će mladež „postati maligan" ukoliko se ukloni ili povredi, što, naravno, nije tačno i ne postoje nikakvi dokazi za ovakav stav. Takođe, potrebno je istaći da se mladeži ne uklanjanju laserom!

Prevencija melanoma predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Koristan algoritam za procenu sumnjivih pigmentovanih promena je tzv. ABCDE pravilo koje uključuje nalaz asimetrije promene (engl. Asymmetry), nepravilnost ivice (engl. Border), prisustvo više boja (engl. Color), prečnika većeg od 6 mm (engl. Diameter) i uvećanje ili uzdignuće od površine odnosno promena već postojećeg mladeža u određenom periodu vremena (engl. Evolving). Na malignu alteraciju može upućivati i krvarenje, ulceracija, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab. Ukoliko osoba ili njen partner primeti da se određena promena na koži uvećala ili promenila potrebno je da se javi svom dermatologu koji će proceniti značaj postojećih promena i predložiti dalja ispitivanja.

Povreda mladeža nije opasna. Treba razlikovati mehaničku povredu mladeža od krvarenja iz mladeža koje nastaje posle minimalne traume, kao što je, na primer, naslanjanja na stolicu. Ukoliko se ono pojavi, potrebno je otići na pregled kod dermatologa.

Dermoskopski pregled pigmentnih promena bez sumnje zauzima sve značajnije mesto u ranom otkrivanju melanoma. To je jednostavna, neinvazivna, brzo izvodljiva i veoma korisna metoda pomoću koje je moguće postaviti pouzdaniju dijagnozu pigmentnih lezija, a posebno razlikovati melanom od drugih benignih pigmentnih promena. Klinička pouzdanost dijagnostikovanja melanoma „golim okom" procenjena je na 65%, a dermoskopski pregled značajno popravlja ovu pouzdanost za 5-30%. Ovaj pregled pigmentnih promena bez sumnje zauzima sve značajnije mesto u ranom otkrivanju melanoma. Takođe, ovom metodom moguće je i rano otkrivanje drugih tumora kože. Sam pregled se veoma jednostavno izvodi, a dobijenu sliku moguće je sačuvatu u računaru, posle određenog vremena uporediti sa ranijom dermoskopskom slikom ili istu poslati drugom dermatologu na dodatnu ekspertizu. S obzirom na sve veću učestalost tumora kože, savetujemo da se pacijenti najmanje jednom godišnje jave svom dermatologu i pregledaju svoje mladeže dermoskopskim pregledom.

Posebno želimo da naglasimo da su brojna ispitivanja utvrdila da je jedan od važnih faktora rizika za nastanak melanoma povremeno, intenzivno izlaganje UV zračenju, posebno ukoliko je praćeno opekotinama. Valja imati na umu da je ovakvo izlaganje UV zracima po svemu sudeći najvažniji uzrok i u razvoju mladeža, običnih ili atipičnih. Decu do prve godine života ne treba izlagati sunčevim zracima i ne treba im nanositi kreme za zaštitu od sunca. Kasnije, treba izbegavati direktan uticaj sunčevih zraka u periodu od 11h do 17h, a na kožu tela nanositi kreme za zaštitu od sunca s faktorom većim od 30. S obzirom na činjenicu da se i kod dece, mada veoma retko, može manifestovati melanom potrebno je redovno kontrolisanje već postojećih mladeža. Neophodno je uraditi kontinuiranu edukaciju, posebno mlađe populacije, o štetnosti izlaganja suncu ili poseti solarijumima.

SAVETI

• izbegavati nepotrebno izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 11h do 17h
• nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce koje su nepropustljive za UV zračenje
• nanošenje krema za zaštitu od sunca
• samopregled kože
• pregled kože seksualnog partnera
• ne odlazak u solarijume
• odlazak kod dermatologa jednom godišnje

                                                                        Savet pripremio: tim vrhunskih stručnjaka dermatološke ordinacije "DERMATIM"