Kesten Ćurčina u Pančevu

Divlji kesten koji raste u ulici Petra Drapšina br. 8 u Pančevu nalazi se na spisku zaštićenih prirodnih dobara Srbije kao redak primerak svoje vrste koji se očuvao u gradskoj sredini. Raste u dvorištu porodice Ćurčin čija je kuća zaštićena kao Spomenik kulture.


Stablo sve do 2006. godine nije bilo zaštićeno, te je iste godine  pokrenut postupak na inicijativu vlasnika imanja o njegovoj zaštiti. Visine je 22 m sa prečnikom krošnje od 17 m. Prekriva skoro celo dvorište svojom krošnjom punom zelene mase. Cveta svake godine, ali ne plodonosi. Po predanju staro je oko 150 godina.

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) spada u reliktne vrste stare tercijerne flore, koji je rastao po celoj srednjoj Evropi pre ledenog doba, a nakon toga se očuvao samo na Balkanskom poluostrvu. Spada u listopadno drvo koje može da naraste i do 30 m i doživi starost do oko 200 godina. Plod je mesnata čaura, prekrivena bodljama. Neprijatnog je ukusa pa se ne koristi u ljudskoj ishrani, već ga jede samo divljač. Kod nas se dosta koristi za ulepšavanje parkova zbog svog lepog cveta i interesantnog oblika.

Pančevo je grad koji su naseljavali mnogi narodi i gradili svoju kulturu na ostacima prethodnih. Krajem 19. veka počinje njegov razvoj što je privuklo mnoge trgovce, zanatlije i mlade ljude da se dosele u grad. Jedan od njih je i Branislav Nušić kojeg je otac poslao kod uglednog trgovca tekstilom, Vase Ćurčina, kako bi naučio zanat. U ovoj kući rođen je Milan Ćurčin, pesnik, naučnik i publicista, po kome jedna od ulica u Pančevu nosi naziv. Kuća je sagrađena 1878. godine kao jednospratna građevina u obliku latiničnog slova L. Zbog svoje arhitektonske vrednosti sastavni je deo zaštićene celine Trga Slobode.

Zbog svoje starosti i očuvanosti, kesten predstavlja značajnu botaničku vrednost koji svojim izgledom oplemenjuje okolinu, i u skladu sa tim zaštićen je kao Spomenik prirode botaničkog karaktera površine 2,14 ari.