Sagradio ga je u drugoj polovini XIX veka grof Marko Pejačević po želji svoje ćerke. Iako ga je 1870. godine izgubio na kocki, ubrzo ga je na isti način i povratio. Smešten je van gradske sredine, na kraju glavne seoske ulice, na obali jezera. Predstavlja spoj gradske i seoske arhitekture. Dekoracija na fasadama objekta je od opeke i drveta. Danas se koristi za potrebe predškolske ustanove i osnovne škole.

Vladimir Lukić

dipl. istoričar