Šta na primer?

Postoji jedna minijaturna opasnost koja vreba iz trave. To su krpelji. Svi smo za njih čuli, a neki se s njima i susreli, najčešće na svojim kućnim ljubimcima.

Šta su krpelji?

Krpelji su paukoliki paraziti, koji parazitiraju na svom domaćinu, čoveku ili životinji, često bezopasni, ali u nekim slučajevima i te kako opasni, kao prenosioci bolesti i zaraza.

Gde se nalaze?

Za početak je najbitnije da znate odakle opasnost vreba. Krpelji najčešće borave na vrhovima visokih trava i zato obratite pažnju kada se nađete u seoskoj ili planinskoj idili, ali takođe i kad prilazite životinjama – mačkama, psima, kravama, konjima i drugim.

Kad najviše paziti?

Krpelji se javljaju tokom cele godine, ali posebnu pažnju je bitno da obratite onda kada su u svom vrhuncu, a to je krajem aprila, početkom maja, kao i krajem avgusta i počekom septembra meseca.

Kako ih prepoznati?

Oni su mali, žuti ili smeđi i za svog domaćina se kače uz pomoć osam nožica dugačkih do dva centimetra. Hrane se tako što sisaju krv, dakle na nimalo lep način.

A zašto ih se bojati?

Zašto su opasni? Zato što tokom hranjenja iz krvi uzima samo hranljive sastojke, a ostatak ne izbacuje procesom varenja, već ga povraća nazad u domaćina. To izazima zapaljensku reakciju, pa je na tom mestu prokrvljenost još veća.  Nastanak infekcije zavisi od razvojnog stadijuma krpelja, infektivne doza borelije burgdorferi u jedinki, kao i vremena provedenog na koži domaćina. Tokom svog životnog ciklusa mogu da promene mnogo domaćina. Na mestu uboda se prvo javlja bubuljica i crvenilo. Osoba može da ima i druge simptome infekcije: svrab, pečenje, uvećane i bolne limfne žlezde, povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima...

Gde napadaju?

U slučaju životinja, krpelji se najčešće mogu pronaći na prednjim delovima tela, naročito na vratu i glavi. Kod ljudi se najčešće drže mesta gde je koža vlažnija i meka, kao npr. koža stomaka, prepona, pazuha i iza uha.

Bolesti koje prenose krpelji

Najopsanije bolesti koje krpelj može da prenese na čoveka su Lajamska bolest i virusni krpeljni menginoencefalitis. Najstrašnija je činjenica koju su pokazala istraživanja, a to je da je skoro svaka treća jedinka krpelja u ma kom stadijumu svog razvoja zaražena.

Ali da smirimo paniku...

Preporuka lekara je da se na izletišta ide u svetloj odeći i da ukoliko je to moguće budemo zaštićeni garderobom. I naravno – po povratku sa izletišta ili šetnje OBAVEZNO pregledati kožu. Svaka pojava krpelja na telu u nekom kraćem periodu, do 24 časa, nema nikakvog efekta na čoveka. Dakle on nije uspeo još da se nasisa krvi, nije stigao ni da vrati u domaćina uzročnike bolesti koje može da prenese. Antibiotska profilaksa se ne preporučuje.

A ako se ipak desi...

Ako se utvrdi da na koži postoji krpelj, potrebno ga je stručno izvaditi. Za to postoje ljudi koji su u tome stručni i edukovani, dakle obratite se lekaru.

I setite se onoga što narod kaže: „Dosadan k’o krpelj!“ 

                                                                                                                                         Tekst pripremila: dr Stana Tadić