Od figuralnih peciva uoči Božića, mesila se badnjačica, mali kolač sa kružićem na vrhu, koji su ukućani jeli na Badnje veče. Kada se išlo u seču badnjaka, nosio se ovas a badnjačica se stavljala u ovas. Okadi se mesto na kome se seče badnjak i ovas i lomi se badnjačica.

O Božiću su se mesili i figuralni hlebovi koji su pojedinačno simbolizovali sve vrste domaćih životinja, privredne alatke, useve, kuću. Tako je došlo do stvaranja velikog broja obrednih hlebova čija je namena određivala i njegov oblik. Najčešće se sreću “njiva”, okrugla i izbrazdana pogača, namenjena zemlji i usevima; “makaze”, hleb namenjen ovcama; kolač sa četiri kružića namenjen kravam i šupalj kolač konjima. Rano ujutru na Božić domaćin je odlazio u štalu da polazi stoku. Ovcama, kravama, volovima, svinjama i konjima nosio je kolače, koje je kidao i davao im da pojedu a drugu polovinu je nosio ukućanima. To je običaj koji i danas “živi”.

Čitava obredna praksa sa božićnim kolačima koji simbolično predstavljaju kuću, useve, imanje, stoku, ukućane, zdravlje i sreću, trebalo je da svojom magijskom snagom utiče na rod useva, razmnožavanje stoke i živine, kao i da obezbedi opšte blagostanje i napredak cele kućne zajednice¹.

Vasilica - na Mali Božić, odnosno za Srpsku novu godinu, mesio se kolač sličan česnici kome su pridavana slična svojstva. Nazivali su ga vasilica. Kolač se šapao pupoljkom od šljive ili jabuke i drvenim grančicama koje su, po narodnom verovanju, predstavljale Sv.Trojstvo. U kolač su stavljana razna znamenja koja su simbolisala zdravlje, bogatstvo i napredak.

Prolećni obredni hlebovi – Mladenci se proslavljaju 9.marta po starom, odnosno 22.marta po novom kalendaru. To je zapravo hrišćanski praznik Svetih četrdeset mučenika sevastijskih, i za njih su mešeni posebni kolačići, mladenčići. Premazivani su medom i deljeni su prvo ukućanima a zatim i susedstvu. Nekada, nakon što bi ih domaćica umesila, nošeni su na izvor da se svaki kolač okvasi. Ponegde bi u kući u koju je skoro dovedena snaha mesili jedan mladenčić više. Namenjivali su ga njenom još nerođenom detetu.

Vaskršnji kolač – u hrišćanskom svetu Vaskrs se praznuje u čast Hristovog vaskrsnuća, to je najveći hrišćanski praznik i naš narod ga, uz Božić, smatra i najznačajnijim. Pripada grupi pokretnih praznika, najranije može da bude 22.marta po starom, a 4.aprila po novom kalendaru. Zabeležena je izreka da je “Uskrs najgladniji mesec u godini”. Ljudi su se snalazili kako su znali i umeli da bi se na trpezi našli posebni obredni kolači. Jedan od njih je vaskršnji, okruglog oblika sa jajetom u sredini, koje je simbolizovalo plodnost.

¹Mila Bosić, Godišnji običaji Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1996, str. 56.

Preuzeto iz Priča o hlebu, strana 21.

Izdavač Narodni muzej Kraljevo / Za izdavača Dragan Drašković

Autor izložbe i kataloga Violeta Cvetanovska

Urednik Dragan Drašković / Lektura i korektura mr Ana Gvozdenović

Tehnička realizacija Dragan Vojinović, Rade Pajović, Vladan Pejković, Slobodan Milenković

Fotografija Srđan Vulović / Dizajn publikacije Dragan Pešić

Grafička priprema Ajova doo / Štampa Interklima grafika

Kraljevo, 2013.