Osnovni vid prevoza su i dalje bili konji. Pošto su putovanja bila uglavnom nesigurna pa se putovalo u društvu i to uglavnom karavanima po uhodanim putevima sa manjom ili većom zaštitom. Noći su provodili, kako bogati tako i siromašni, u karavan-sarajima i hanovima koji baš nisu imali mesta za privatnost niti komfora. Ovaj prevoz zadržan je sve do prve polovine 19. veka, a tada su se počeli graditi karavan-saraji i hanovi koji su bili podeljeni na prostor za muslimane i za hrišćane. Putovanja kolima se pominju tek u kasnijem periodu.

            U Habzburškoj monariji putovanja su bila nešto malo manje opasna i udobnija, ali bez neke velike razlike. Putovalo se poslom, zbog posla, u ratove, na studije, hodočašća itd. Svako od putovanja moralo je da započne nabavljanjem dozvole u kojima su stajali razlog putovanja i odredište, bez kojih bi putnici bili vraćeni na početno odredište. Tokom putovanja i siromašni i bogati putnici su se oslanjali na prijatelje, poznanike, prijatelje svojih poznanika, preporuke, zemljake, i gotovo uvek bi od nekog dobili pomoć. Putovanja su bila naročito teška i spora kada se išlo van glavnih puteva. Nešto kasnije bogati ljudi mogli su da putuju komfornije u poštanskim kočijama, diližansama i kolima (iznajmljenim ili privatnim). Organizovani prevoz kočijama nije bio uspostavljen.

            U Kneževini Srbiji, u vreme kneza Miloša Obrenovića, u svakoj varošici se nalazila mezulana sa od 20 do 30 konja, koje su putnici mogli da iznajme. Duž glavnih puteva podizale su se mehane.Ono što je drastično izmenilo putovanja tokom druge polovine 19. veka bila je pojava železničkog saobraćaja i izgradnja hotela. Na Berlinskom kongresu 1878. godine, nakon što je Srbija postala nezavisna i međunarodno priznata zemlja, ona se obavezala i da izgradi železničku prugu od Beograda do Turske i Bugarske. Prva trasa od Beograda do Niša svečano je otvorena 4. septembra 1884. godine za vreme kralja Milana Obrenovića, da bi se u narednim godinama železnička mreža širila. Sa razvojem srpske države i stasavanjem srpske inteligencije, pojavili su se i novi i mladi putnici koji su odlazili u Evropu zbog znanja i uživanja. Vremenom su počeli i da se pojavljuju brojni domaći časopisi, putnička pisma i putopisi, koji postaju književni žanr popularne građanske kulture.

Vladimir Lukić

dipl. istoričar