Odelo treba da je, pre svega, loš toplonoša, da nas štiti zimi od prevelikog odavanja toplote, a leti od jake žege i suvišnog primanja toplote. Ono treba da je takvog kvaliteta da stvara i održava između površine tela i unutrašnjih slojeva odela ravnomernu temperaturu koja se normalno kreće između 30 i 33-35 stepena Celzijusa.

Izolirajuća vrednost odeće izražava se jedinicom tzv. „clo“. Ona predstavlja sposobnost materijala da zaštiti organizam pri temperaturi vazduha od 21 stepen Celzijusa, pri strujanju vazduha od 3 m/s i 50 posto relativne vlažnosti, uz metabolizam od 209 J na m2/h.

Zadatak je odela da reguliše lične klimatske prilike svakog pojedinca, stvarajući ugodnu ličnu mikroklimu bez obzira na mesto/destinaciju gde se nalazimo. Ono nam služi naročito za regulisanje telesne toplote putem isparavanja sa površine kože i kao zaštita od delovanja raznovrsnih meteoroloških faktora, naročito od vodenih taloga i vetra. Istovremeno ono štiti organizam i od delovanja prašine i raznih drugih nečistoća.

Materijal za odelo sastoji se od vlakana raznovrsnog porekla koja su međusobno vezana i utkana na razne načine. U svakoj tkanini nalazi se manje ili više vazduha, spram vrsti vlakana, načinu izrade i vrsti tkanine ili meterije za odelo. Funkcija pojedinih predmeta zavisi od porekla sastavnih delova materije, debljine tkanine, načina tkanja i postupka sa tkaninama.

Nezavisno od tipa namene, kroja i modela odeća treba da zadovolji nekoliko osnovnih higijenskih principa:

• da odgovara spoljašnjim uslovima, stanju organizma i poslu koji osoba obavlja
• da su svi delovi odeće laki (odeća ne treba da bude teža od 10 % od telesne mase), elastični, meki i estetski;
• da kroj odeće bude odgovarajući, kako ne bi ograničavao pokrete pri kretanju ili radu, da ne ometa disanje i krvotok, kao i da ne dovodi do eventualne deformacije pojedinih delova tela;
• da se lako oblači i skida;
• da se lako pere i održava;
• da je trajna i da se pri nošenju  ne  menja.

Sa higijenskog stanovišta važno svojstvo tkanine jeste njeno zadržavanje i propuštanje sunčeve energije. Izlaganje tkanine vidljivim i toplotnim zracima u značajnoj mer zavisi i od boje, a ne od vrste materijala. U uslovima žarke klime bele tkanine su bolje od obojenih i tamnih, jer bolje zadržavaju sunčeve zrake klime. Propustljivost tkanine za ultraviolentne zrake važna je i u smislu profilakse ultraviolentne insuficijencije koja je posebno važna za stanovnike velikih gradova u kojima je veoma zagađen vazduh. Prozračnost materija je važna pri dejstvu ultraviolentnog zraka. Materijal nejedako propušta ultraviolentne zrake. Od sintetičkih vlakana najbolju propusnu moć ima kapron i nailon od 50 do 70 posto. Znatno su manje propustljiva acetatna vlakna.

Imajući u vidu sve navedne osobine odeće, ona treba da odgovara vremenu godišnjeg doba i vrsti zanimanja kojim se čovek bavi. Zimi se odeća sastoji od nekoliko delova.  Dobra zaštita od zime su tkanine od vune i koža. Leti treba nositi laku i komotnu odeću, u 1-2 sloja, od lanenih, pamučnih ili svilenih tkanina svetlih boja.

Razni oblici kapa koriste za zaštitu glave. Kapa treba da zaštiti glavu, zimi od hladnoće, leti od sunčanih zrakova. Zimska se kapa izrađuje od kože ili vunene tkanine. Leti kapa treba da je od lake, svetle materije (juta, slama, platno).

(Grupa autora, glavni urednik prof. dr Radojka I. Kocijančić, Higijena, str. 512 i 514, svi autori su članovi katedre higijene na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Izdavač zavod za udžbenike Beograd)