Pančićev skakavac je jedna od brojnih vrsta koje je otkrio 1881. godine čuveni srpski prirodnjak Josif Pančić. Naredne, 1882. godine, opisao je vrstu u knjizi koja je izašla u Beču, a čiji je autor bio bio jedan od najuglednijih stručnjaka za pravokrilce tog vremena, Brunner von Watenwyl. Pančićev skakavac je endemoreliktna vrsta vlažnih šuma crnog bora (Pinus nigra) i crnjuše (Erica carnea). Potiče još iz pliocena i uspela je da preživi zahvaljujući refugijalnim staništima Tare.

Ovo je veoma retka i slabo istražena vrsta i teško se pronalazi. Postajao je jedan dug period kada naučnici nisu mogli da je pronađu. Tek je 1955. godine zoogeograf i ornitolog Sergej Matvejev uspeo da pronađe larve, a 1957. nekoliko adultnih primeraka na Kaluđerskim barama u današnjem NP „Tara“.Pančićev skakavac je kriptično obojen i javlja se u četiri osnovna tipa obojenosti: zeleni, mrki, sivi i riđi. Ova vrsta je posebna i po tome što ne leti, ima veoma redukovana krila.

Autor tekstova: Katarina Breka, master ekolog