Park čini celinu sa zgradom dvorca, čiji je kulturno-istorijski značaj velik, zbog čega je dvorac stavljen pod zaštitu države. Park dvorca je tipičan primer mešovitog stila koji je dominirao u vrtnoj umetnosti 19. veka, nastalog kombinovanjem elemenata francuskog (klasičnog) i engleskog (pejzažnog) stila. Vrednost parka proizilazi i iz prisustva očuvane dendroflore znatne starosti i impozantnih dimenzija i prisustva nekoliko vrsta koje su retke za ovo podneblje. U parku dominiraju stabla sledećih vrsta: mečje leske (Corylus colurna), platana (Platanus acerifolia), graba (Carpinus betulus), krupnolisne lipe (Tilia grandifolia) i petostruko stablo crvenolisne bukve (Fagus silvatica „Atropurpurea“), a pored njih postoje predstavnici još dosta vrsta. Posebnu pažnju privlače gorostasna stabla hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata) i veza (Ulmus effusa) koji su prisutni u svim delovima parka, jer je park podignut na temeljima sastojina autohtonih šuma čiji su lepi predstavnici bili ukomponovani u sastav parka.