Pažnja, otrovno – opasne vrste Pauci, Crna udovica
Pauci
Na svetu postoji preko 43.000 pauka. Njihov otrov čovek je koristio za premazivanje vrhova koplja i strelica pre 30.000 godina.
Svi pauci, osim dve vrste, imaju otrovne žlezde ali to ne znači da ti pauci mogu da naškode čoveku. Većina pauka nije za čoveka opasnija od ose ili stršljena. Pauci sami vladaju svojim otrovnim žlezdama i upotrebljavaju ih samo u izuzetnim slučajevima. Tako, na primer, ne služi se otrovom onaj pauk koji ispreda mrežu da bi u nju uhvatio žrtvu. Oni pauci love plen ili, skriveni u dveću, savlađuju insekte svojim helicerama i ubijaju žrtve otrovom. Kada su ulovljeni, poslužiće se otrovom kao poslednjim sredstvom odbrane.
Otrovi paukova mogu se grupisati u dve osnovne kategorije: nekrotični i neurotoksični.
Nekrotični otrovi predstavljaju citotoksične supstance koje uzrokuju oštećenje ćelije i tkiva posle unosa u organizam. To može da dovede do pojave upale na mestu ujeda, lezija i plikova. Nervni otrovi utiču na nervni sistem i ometaju prenos signala između neurona. U ekstremnim slučajevima mogu da dovedu do zaustalvjanja disanja i rada srca.
Crna udovica
„Poznaješ li šarenoga pauka, manjeg od pola obola (obol-starogrčki sitan novac) od čijeg ujeda čovek može sići s uma?“
Na ovaj je način grčki filozof Sokrat opisao pauka Latrodectus tredecimguttatus, poznatijeg kao evropska ili mediteranska crna udovica. Crna udovica je blistavo crne boje, duga do 18 mm, s crvenim krugovima na leđima. Obično boravi pri tlu na biljkama ili ispod kamenja. Otrov ove vrste je smesa citotoksičnih enzima i alfa-latroksina.
U našim krajevima (Republika Srbija) nema crnih udovica sa smrtonosnim otrovom, ali do teških posledica može doći ako je napadnuto dete ili bolestan čovek. Vrlo kratko posle ugriza (oko 5 minuta), javlja se jak bol u leđima i udovima, hipertenzija, tremor, kloničke kontrakcije, salivacija, lakrimacija, teškoće sa mokrenjem. Karakterističan je izgled lica ujedene osobe, poznat kao laktodektizam. Reč je u ukočenom licu koje izgleda kao maska sa bolnim osmehom.
Dr Ana Paunović, Planeta Galaksija, Magazin za nauku, istraživanja i otkrića, broj 75, strana 58-59