Prema načinu na koji koriste otrove, životinje možemo podeliti na dve grupe: otrovnice ili fanerotoksične. To su aktivne ubice, koje otrove psoizvode u žlezdama i pomoću određenih organa (zubi zmija otrovnica, bodlja škorpija i sl.) unose ih u telo žrtve i koriste ih za lov ili odbranu.

Otrovne životinje ili kriptotoksične, su pasivne ubice. One u nekom delu tela stvaraju otrov ili su ga slučajno sakupile (npr. školjke) da  bi odbile predatora od sebe. Nemaju organe za unošenje otrova u telo žrtve ili neprijatelja. Njihovo telo je najčešće upadljivih boja ili šareno, što upozorava da su otrovne.

Žabe

U Srbiji nema opasnih bezrepih vodozemaca, naša krastača je jedina koja se brani otrovima sadržanim u koži. Neke južnoameričke žabe kožom izlučuju veoma jake otrove kojima se žaba brani od napadača. Pošto otrov iritira mukozne sluznice, proždrljivac će je ispljunuti čim ju je uzeo u usta. Kožni sekreti sadrže brojne supstance poput amina, steroida, alkaloida i peptida.

Naša krastača sadrži biogene amine slične adrenalinu i indolaklilamine slične bufoteninu. Obično se susret sa sekretima krastače svodi na iritaciju osetljive kože i sluznica kada je sasvim dovoljno kontaminiranu kožu isprati sa dovoljno vode.

Otrovne žabe pripadaju familiji Dendrobatidae, koja živi u vlažnim šumama Centralne i Južne Amerike. Mogu da narastu do 5 cm i imaju dovoljno otrova da ubiju 10 odraslih osoba, odnosno 20.000 miševa. Samo 2 mikrograma otrova (količina koja stane na vrh igle) je dovoljna da ubije čoveka. Otrov im se nalazi u žlezdama smeštenim u koži. Životinje koje ih pojedu veoma brzo uginu.

Dr Ana Paunović, Planeta Galaksija, Magazin za nauku, istraživanja i otkrića, broj 75, strana 59