Povraćanje – zaštita, odbrana ili znak bolesti
Povraćanje je izbacivanje stomačnog sadržaja kroz jednjak i usta napolje. Ono samo za sebe nije bolest, već je posledica ili jedan od znakova (simptoma) neke bolesti ili nenormalnog stanja. Povraćanje može biti praćeno bolovima u trbuhu, ali ne uvek.
Uzroci povraćanja su mnogobrojni. Oni po učestalosti idu sledećim redom: trudnoća, stomak oštećen pokvarenom hranom, akutno pijanstvo, morska bolest, početak pojedinih akutnih zaraznih bolesti, zapaljenja pluća, malarija, razne operacije, stomačne nervoze, akutno zapaljenje slepog creva, srčani poremećaji, stomačne grizlice (čir), razna laka stomačna oboljenja, zavezana creva, ukleštena kila, rak u stomaku, zapaljenje bubrega, zapaljenje moždanice, razni moždani poremećaji, itd.
Iz ovog nabrajanja vidi se da su uzroci povraćanja ne samo mnogobrojni i raznovrsni već i da se često nalaze daleko od stomaka, i da, prema tome, za povraćanje nije uvek i samo stomak kriv.
Treba ipak imati neka osnovna znanja o tome šta se mora preduzeti u slučaju povraćanja da bi se pomoglo bolesniku, bar dok lekar ne dođe.
Stomačni sadržaj koji se povraćanjem izbacuje napolje (izbljuvak) može biti vrlo raznolik. On se najčešće sastoji od manje ili više nesvarene hrane. Prisustvo nesvarene ili polusvarene hrane u izbljuvku, pogotovu ako je ovaj običan ili sadrži neko alkoholno piće, može nam poneki put pomoći da utvrdimo uzrok povraćanja ali ne i bolest uz koju povraćanje ide kao znak. To isto može se reći za prisustvo žuči ili stomačne sluzi. A prisustvo krvi, ukoliko se utvrdi da je krv stomačnog porekla, uvek je znak ozbiljne bolesti, najčešće grizlice (čira) ili raka u stomaku.
Prilikom povraćanja najbolje je, pre svega, staviti bolesnika da leži i ne davati mu ništa niti da jede niti da pije dok ne prestane da povraća. Njegov stomak treba ostaviti na miru za izvesno vreme s time što kod male dece to vreme ne sme trajati dugo (najviše nekoliko sati). Ako se povraćanje ne ponovi, bolesniku se može u dužim ili kraćim razmacima davati za neko vreme pomalo čaja od nane ili po pola šoljice soda-vode. Ali ako povraćanje ne prestane, ili ako se posle davanja čaja od nane ponovi, treba bezuslovno zatražiti pomoć lekara.
Posle povraćanja, ma kakvog porekla ono bilo na redovnu ishranu ne treba preći ni brzo ni lagano, već polako i postepeno.
Najzad, ima slučajeva kad povraćanje treba izazvati hotimično. Nabrajajući razne uzroke povraćanja, videli smo da do povraćanja često dolazi usled toga što je nekom nepodesnom, pokvarenom ili štetnom, a poneki put i otrovnom hranom, alkoholnim pićem ili čim drugim poremećen i oštećen stomak. Jasno je da povraćanje u tim slučajevima znači, u stvari, zaštitu i odbranu ne samo stomaka već čitavog organizma, i da takvo povraćanje ne treba sprečavati, već ga treba i olakšati, a ukoliko se nije već pojavilo, i izazvati.
Povraćanje je najlakše izazvati stavljanjem prsta duboko u usta (do iza resica) i golicanjem resica i zadnjeg dela ždrela. Ako stomak treba što pre i što potpunije osloboditi štetnog sadržaja, boleniku se posle povraćanja da da popije dve-tri čaše vode, pa se onda izazove povraćanje. To deluje gotovo kao da mu je stomak ispran. Pri tom treba voditi računa o tome da za osobe sa slabim srcem povraćanje predstavlja veliki napor, i da zbog toga, kad god je moguće, takve osobe treba poštediti od povraćanja. Međutim, mnogo puta je bolje i zamoriti slabo srce nego ostaviti u stomaku sadržaj koji organizmu i srcu može naneti više štete nego izazvano povraćanje.