Proizvodnja piva predstavlja prilično složen proces koji zahteva mnogo uređaja, a samim tim rada i veštine. Najvažniji sastojci od kojih se pravi pivo su: ječmeni slad, hmelj, voda i pivski kvasac. Ječmeni slad je najznačajniji i on utiče na ukus, boju i jačinu piva. Ječam se prvo potapa u vodu i stoji dok u njoj ne proklija. Kada proklija ječam se pretvara u slad (koja sadrži velike količine šećera), nakon čega sledi proces prženja tokom kojeg se formira boja i ukus slada. Hmelj je drugi važan sastojak koji utiče na ukus i miris, a i služi kao prirodni konzervans. Pivski kvasac je odgovoran za stvaranje alkohola u pivu. On sadrži vitamin B, a ujedno i uzima šećer iz piva koji pretvara u alkohol i stvara ugljen-dioksid, čime dolazi do prirodnog gaziranja piva. Poslednji najvažniji sastojak je voda koja služi kao rastvarač i ona ima najveći uticaj na miris piva.

Proces proizvodnje piva uključuje:

• Proizvodnju slada
• Mlevenje, komljenje i kuvanje slada
• Fermentacija slada
• Odležavanje i pakovanje piva.

Kao što je već gore spomenuto, ječam se potapa u vodu kako bi proklijao i pretvorio u slad. Ovaj proces se obično odvija u velikim proizvodnim pogonima sladarama, koje potom prodaju slad pivarama. Velike pivare pak uglavnom imaju svoje pogone kako bi nadgledale postupak i smanjile troškove. Kada ječam proklija, odnosno izdanci dostignu određenu dužinu, vruć vazduh se uduvava čime se prekida klijanje i zrna pretvaraju u ječmeni slad.

Pre proizvodnje piva, zrna se moraju samleti. Naravno, namera nije da se napravi brašno već samo da se otvori opna zrna ječma i omogući razgradnja skroba unutar zrna. Nakon toga, drobljena zrna se stavljaju u komovnjak u koji se sipa vrela voda. Vrlo često pivari mešaju nekoliko vrsta slada kako bi dobili specifične boje i ukuse. Potom se meri pH vrednost vode i prilagođava po potrebi. Na ovaj način nastaje komina, gusta kaša, koja se prebacuje u kotao radi kuvanja. Kuvanje obično traje oko sat vremena, sa ciljem potpune sterilizacije tečnosti. U kotlu se dodaje određena količina hmelja ili čak nekoliko vrste u propisano vreme i time se dobija uravnotežen ukus piva. Ovako pripremljena naziva se gorka ili ohmeljena sladovima.

Posle kuvanja prebacuje se u rezervoar za fermentaciju. Sledi odstranjivanje hmelja pomoću cedila ili u vrtložnom taložniku, gde centrifugalna sila tera čvrste materije u sredinu suda pa se tako izbristrena sladovina izdvaja sa strane. Sladovina se iz kotla ispumpava kroz rashlađivač kako bi se brzo spustila temperatura sladovine. Za to se koristi hladna voda ili sredstvo za rashlađivanje. Ovo se radi iz dva razloga: prvo topla tečnost je pogodna za razvoj bakterija, i drugo, temperature iznad 38°C mogu negativno uticati na kvasac.

Pošto se ohladi, sladovina se prebacuje u tenk za vrenje u koji se ubacuje i svež kvasac. Na oko jedno bure piva (oko 120 l) ide litar kvasca. Fermentor se ili zatvara ili ostavlja otvoren, zavisno od vrste piva koje se pravi, radi primarne fermentacije. U roku od 24 h dolazi do burne fermentacije čime se formira debeo sloj guste pene na površini. Nakon toga vrenje se stišava, pena počinje da propada, a kvasac se taloži. Poslednji period glavnog vrenja predstavlja bistrenje piva odnosno taloženje kvasca.

Posle primarne, sledi sekundarna fermentacija prilikom koje pivo odležava i sazreva od dve nedelje do dva meseca, zavisno od vrste. Nakon toga sledi pakovanje u flaše i limenke koje podležu pasterizaciji kako bi se uništile neke nestašne ćelije kvasca ili bakterije. Međutim, ovaj proces se ne primenjuje uvek jer iako se njime dobija postojaniji proizvod, on u nekoj meri narušava ukus piva. Jedna od metoda koja se koristi naziva se protična pasterizacija, prilikom koje se koristi para ili vrela voda od najviše minut vremena. Druga, agresivnija metoda, podrazumeva tunelske pasterizatore koji prskaju flaše i limenke vrućom vodom oko sat vremena. Dezinfekcija opreme za proizvodnju piva je takođe bitna kako bi se napravilo kvalitetno pivo.

Pivo predstavlja potpuno prirodan napitak koji se ne konzerviše sredstvima za konzervisanje. U svetu postoji veliki broj različitih tipova piva koja se međusobno razlikuju po sirovinama i postupku proizvodnje. Tačnije, svaka pivara ima svoje pivo, prepoznatljivog ukusa i arome.