Stanje najčešće potraje nekoliko nedelja,  te nakon toga vremena prođe spontano. Podjednako je zastupljeno bez obzira na godine i pol. Do sada ne postoji sigurno objašnjenje za pojavu prolećnog umora, ali se smatra da su glavni krivci manjak vitamina i minerala, naročito vitamina C, koji nastaju usled jednolične ishrane uglavnom bazirane na mesnim prerađevinama uz manje količine voća i povrća nego što je organizmu potrebno. Takođe i neaktivnost tokom zime ima uticaja, kao i opšte privikavanje organizma na atmosferske  promene (duži, topliji dani, promenjivo vreme itd), na koje se organizam sporo prilagođava i koje se uveliko razlikuju od onih po zimi.

Prolećni  umor i hronični umor nisu isto. Prolećni umor nastaje posle zime, te obično traje nekoliko nedelja do maksimalno mesec dana, za razliku od hroničnog umora koji ne mora biti vezan za godišnje doba te traje značajnije duže. Često se koristi izraz depresija. Tokom zime se smanjuje koncentracija serotonina, neurotransmitera koji je zadužen za dobro raspoloženje, pa je i to jedan od razloga što se ljudi u proleće osećaju bezvoljno i depresivno. Kod većine ljudi sa tim simptomima nije reč o pravoj depresiji, mada neka povezanost na hemijskom nivou ipak postoji.

Specifičnog dijagnostičkog testa nema. Možemo reći da se radi o prolećnom umoru ukoliko se jave neki od simptoma vezanih za tu pojavu, tegobe se jave u rano proleće i ne traju dugo. Iako neke bolesti imaju sličnu simptomatologiju, najčešće nema potrebe za raznim laboratorijskim analizma te dijagnostikom. Ukoliko tegobe potraju duže od četiri nedelje, trebalo bi konsultovati lekara, kako bi se uzela detaljna anamneza, uradio opšti pregled, te osnovne laboratorijske analize kako bi se isključila anemija, tegobe vezane za štitnu žlezdu, itd., koje iako se prezentuju gotovo istim simptomima mogu potencijalno biti opasne i zahtevaju određeno lečenje.

Kako prevenirati i lečiti prolećni umor

Kako specifična terapija ne postoji, najvažnije je sprovesti sve mere prevencije, kako bi tegobe bile što blaže i što kraće trajale. Ishrana bazirana na mesu i mesnim preradjevinama, siromašna voćem i povrćem koji su glavni izvor vitamnina i minerala dovodi tokom zime do manjka vitamina C, vitamina B grupe, kao i ostalih vitamina i minerala koji su neophodni da bi organizam normalno funkcionisao. Za normalno obavljanje svih procesa u organizmu i eliminaciju štetnih stvari je potrebno unositi najmanje dve litre tečnosti dnevno. U zimskim danima je uglavnom smanjen unos tečnosti, organizam se teže oslobađa štetnih tvari, stoga i to doprinosi osećaju slabosti i malaksalosti. Zbog svega navedenog treba jesti što više voća i povrća, najbolje svežega. Preporučuje se spanać, šargarepa, zelena salata, kelj, brokoli…treba izgegavati tešku hranu, te imati redovne, češće  obroke ali u manjoj količini.  Osim zdrave  ishrane, savetuje se fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima, te boravak u prirodi na dnevnoj svetlosti. Potrebno je spavati 8 sati dnevno i ne ići kasno na spavanje, najbolji je odmor izmedju 22 i 07 sati.

Dr Ivan Radić

Ordinacija opšte medicine Dr Ivan Radić