Popularni turistički aranžmani ne predviđaju dovoljno slobodnog vremena da bi se posećeno mesto moglo i istinski doživeti, ali nam obezbeđuju prisustvo na poznatim turističkim destinacijama pretrpanim gomilom turista koji čim stignu na odredište vade fotoaparate.

Pre nego što stignu da osmotre okolinu, ona je uslikana; pre nego što stignu da pogledom prošetaju po njoj, nađu se u istom kadru s njom; pre nego što uspeju da se slegnu prvi utisci, fotografija je na društvenim mrežama. Jačina potrebe da se kaže „bio/bila sam tamo“ i da se to dokaže jača je od potrebe da se zaista bude „tamo“?

Osećanje zadovoljstva koje se javlja nakon što se okolina obavesti o putovanju veliko je jer putnik pojedinac nailazi na odobravanje i naklonost društva čime uspeva da smanji osećanje nesigurnosti koje je zapravo i uzrok potrebe za isticanjem sebe kroz hvaljenje o posećenim destinacijama.

Odbacivanje, nesigurnost, bezvrednost ružni su osećaji koji se barem na tren mogu stišati pokazivanjem fotografija s poznatih destinacija i razgovora o njima jer se time obezbeđuje laskanje, dobijanje komplimenata, pa čak i divljenje okoline. Što je lokacija ekskluzivnija, osoba je interesantija u društvu, oseća da joj drugi zavide i zadovoljna je tom prilikom da sebi povrati samopoštovanje barem na neko vreme.

Moderno društvo uspostavlja nove standarde koji podrazumevaju samopromociju, praćenje trendova, obaveštavanje drugih o aktivnostima koje su prihvatljive i njima zanimljive zarad izbegavanja osećanja odbačenosti iz tog istog društva, pa se iz tog razloga dešava i da se preduzimaju putovanja zarad snimanja fotografija a ne zarad doživljaja, da se odlazi na popularna mesta zato što tamo ide svako ko je „u trendu“ i da se, ukoliko za to postoji finajsijska mogućnost, posećuju ekskluzivne destinacije zarad prestiža.

Nataša Blagojević

dipl. turizmolog