Ljudi je često piju kako bi poboljšali cirkulaciju, ali ukoliko se popije veća količina brzo dolazi do grčenja krvnih sudova. Tako da negativni efekti su mnogo veći od pozitivnih i pogotovo zdravstveni radnici ne bi trebalo da rakiju preporučuju kao “lek”.

Neka istraživanja pokazuju da umerena konzumacija deluje preventivno na neke bolesti, poput dijabetesa, osteoporoze, kamena u bubregu, stresa i depresiju, hepatitis A i sl. Unošenjem alkohola ubrzava se metabolizam  što uzrokuje sagorevanje više kalorija nego što se zadržava u organizmu.

Zbog visokog procenta alkohola, treba je pažljivo koristiti. Međutim, stariji ljudi poznaju narodne recepte koje su ljudi od davnina koristili za lečenje nekih bolesti. Na primer:

• Ukočen vrat – preporučuje se rakija komovica i lagana masaža vrata sa pauzama po nekoliko sati;
• Bol u leđima – isto kao i kod vrata, lagana masaža komovicom;
• Zubobolja – uzeti gutljaj rakije i zadržati nekoliko sekundi na strani gde je zub koji vas boli. Promućkati i ispljunuti, pa radnju ponoviti dva – tri puta;
• Upala grla – rakiju pomešati sa par kapi propolisa i popiti. Takođe, čaj sa  par kašika rakije deluje protiv upale;
• Temperatura i glavobolja – u blago zagrejanu rakiju natopiti pamučne krpe i obloge staviti na čelo;
• Reumatski bolovi – preporučuje se masaža rakijom jer pomaže u ublažavanju bolova.

Kao što smo rekli, rakija se od davnina koristi u lekovite i medicinske svrhe. Međutim, udružena sa biljem dobijaju se takozvane travarice za koje se veruje da su lek mnogim bolestima.

One spadaju u specijalne rakije koje se dobijaju od voćnih ili grožđanih rakija uz dodavanje lekovitih bilja ili začina. Te lekovite materije u rakiji travarici se izvlače pomoću destilacije ili maceracijom. Maceracija je češća i podrazumeva potapanje lekovitog bilja u rakiju i ostavi se da miruje nedelju dana. Zatim se ta rakija izlije, nalije se nova i ostavi jos oko dve nedelje da odstoji. Postupak se nakon toga još jednom ponavlja, nakon čega se sva tri macerata pomešaju. Boja koja se dobija je zelenkasta i često mutna, te se danas obično filtriraju pre pojave na tržištu. Prosečna jačina alkohola je oko 40%. Za ovu svrhu najčešće se koristi lozovača, komovica i šljivovica, a od biljaka kantarion, lincura, nana, orah, hajdučka trava, pelin.