• Berba dunja
• Pranje i sušenje
• Skladištenje d 2 do 4 nedelje
• Muljanje dunja
• Alkoholna fermentacija soka ili kljuka
• Destilacija
• Odležavanje i finalizacija rakije

Kao i kod drugih voća, dunja se bere ručno ili mašinski, uz uklanjanje petiljki. Pranje i sušenje plodova je neophodno kako bi se uklonili nepoželjni mikroorganizmi. Pre stavljanja voća u fermentor, neophodno je muljanje jer dunje zbog čvrstoće sporo otpuštaju sok. Plodovi se usitnjavaju u mlinovima za voće i pomoću muljače sa valjcima. Preporučuje se i odvajanje semena kako bi se sprečila pojava mirisa na naftu. Dobijeni kljuk je suv i potrebno je dodati oko 20 % vode kako bi se dobila žitka masa.  Za alkoholnu fermentaciju preporučuju se korišćenje selekcionog kvasca. Fermentor se puni oko 90 % prostora. Pre fermentacije potrebno je podesiti pH vrednost komine od dunja na oko 3,5 tako što se dodaje 40 - 50 ml koncentrovane sumporne kiseline na 100 l kljuka. Takođe, zbog nedovoljne količine asimilacionog azota, mineralnih materija i jedinjenja fosfora preporučuje se dodavanje oko 40 g amonijum-sulfata na 100 kg kljuka. Optimalna temperatura fermentacije je između 18 i 22°C. Često otvaranje fermentora može dovesti do gubitka arome. Fermentacija traje oko 28 dana. Ukoliko se koristi selekcionisani kvasac onda znatno kraće, oko 14 dana. Kada filtrat prevrele komine dunja pokazuje vrednost od 5 do 12°0e, fermentacija je završena, a destilaciju je potrebno odmah vršiti. Preporučen sadržaj alkohola u dunjevači je 45 5 v/v.