Rakija od grožđa
Grožđe se ne koristi samo za proizvodnju vina, već i rakije. Prilikom muljanja dobija se kljuk čijim se ceđenjem odvaja šira i neprevrela komina. Fermentacijom šire od belih sorti grožđa proizvodi se belo vino, a crne sorte daju crno vino ili ružicu.
Destilacijom crnog i belog vina i ružice proizvodi se vinski destilat od koga starenjem nastaje vinjak. Kako bi se uspešno proizveo, potrebno je koristiti kvalitetne sorte grožđa. U takve spadaju one koje imaju nizak sadržaj alkohola i visok sadržaj kiselina.
Destilacijom prevrele komine dobija se komovica. Uglavnom se koristi slatka komina koja ostaje nakon ceđenja grožđa. Kao takva sadrži deo šire, semenke, pokožicu i oko 10 % šećera. Može da sadrži i do 55 % vol.alkohola.
Destilacijom vinskog taloga dobija se drožđenka. Spada u jeftinija pića lošeg kvaliteta te se ne proizvodi više kao nekada.
Destilacijom prevrelog kljuka grožđa dobija se lozovača. Do 90-tih godina Jugoslavija je bila jedini proizvođač ovog pića u svetu. Sorte koje se uglavnom koriste su: neoplanta, župljanka, kladovka, traminac, tamjanika, muskat hamburg itd. Lozovača, kao i komovica, imaju široku primenu u narodnoj medicini kao osnova za lekove. Dodavanjem lekovitih trava povećavaju se njihova lekovita svojstva.