POVREDE OKA

Povrede oka mogu biti:

• radijacione i termičke
• mehaničke
• hemijske

RADIJACIONE I TERMIČKE POVREDE OKA

Radijacione povrede oka odnose se na oštećenja oka uzrokovana štetnim delovanjem sunčevog zračenja, ultravioletnog zračenja (UV) kao i drugim vrstama radioaktivnog zračenja.

Termičke povrede oka mogu biti izazvane toplim tečnostima ili predmetima. Najčešće su to ozbiljne povrede.

Fizička definicija UV zračenja

Vidljivi deo spektra zraka je talasne dužine od 400nm -760nm. Nejonizujući ultravioletni zraci su kraće talasne dužine - do 400nm. Infracrveni zraci su veće talasne dužine - preko 760nm. Iako je UV zračenje samo 5% solarne energije, najopasnije je za čoveka. Fizički spektar UV zraka je od 100-400nm. Veći deo nejonizujućih zraka apsorbuje atmosfera. Talasne dužine ispod 290nm potpuno apsorbuje ozonski omotač stratosfere i ne dolaze do površine zemlje. Prema biološkim efektima koje izazivaju UV zračenje je podeljeno prema talasnoj dužini na UV-A (400-320nm), UV-B (320-290nm), UV-C (290-100nm). UV-A zračenje dovodi do tamnjenja kože i fotosenzitivnih reakcija (crni zraci). UV-B zračenje izaziva opekotine (bolni eritem) i kancer kože. UV-C zračenje deluje na matične ćelije i izaziva kancer kože, uobičajeno ne dolazi do površine zemlje, već ga stvaraju ultravioletne lampe i aparati za lemljenje.

Prekomerna izloženost UV zračenju može izazvati kratkotrajne i trajne oftalmološke probleme kao što su promene na rožnjači, ‚‚zaslepljenost od snega", degenerativne promene na vežnjači oka, kataraktu, degenerativne promene mrežnjače oka i razne forme tumora oka.

Nedavno je utvrđeno da je ‚‚visoka energija vidljive svetlosti" (high energy visible light - HEV) uzrok degenerativnih promena u žutoj mrlji mrežnjače.

Štetne posledice prekomerne izloženosti UV zračenju mogu se dogoditi u toku letnjeg i zimskog turizma.

LETNJI TURIZAM

Leti, u toku sunčanih dana, pogotovu za vreme boravka na moru i planinama, u toku različitih aktivnosti, moguća su oštećenja oka zbog prekomerenog UV zračenja. Zbog toga je neophodno u to vreme nositi sunčane naočare. Sunčane naočare su posebno važne za decu jer se smatra da njihovo očno sočivo provodi mnogo više ,,visoke energije vidljive svetlosti" (HEV) do mrežnjače nego sočivo odraslih osoba.

Postoje nekoliko nivoa zaštite naočarima, prema količini svetla koju apsorbuju: 0 nedovoljna, 1 dovoljna, 2 dobra, 3 puna UV zaštita.

Boja sočiva na naočarima može biti zelena, siva, žuta ili braon, ali bitno je da menjanje percepcije boje u okolini bude svedeno na minimum. Posebno je to važno u toku vožnje automobila. Neobojena sočiva na naočarima se koriste za zaštitu od prašine, hemijskih agenasa i drugih nepovoljnih uticaja spoljne sredine.

Idealne sunčane naočare treba da smanje količinu vidljive svetlosti do nivoa komfora, a UV zračenja u potpunosti. Naočare koje su samo zatamnjene i smanjuju količinu vidljive svetlosti do oka, a nemaju UV zaštitu, dovode do širenja zenica i još većeg prodora štetnog UV zračenja do oka. Sposobnost sočiva naočara da pruži zaštitu od UV zračenja je u vezi sa funkcijom hromofora (molekula koje apsorbuju UV zračenje) koje su ugrađene u plastični materijal. Ove hromofore nisu u vezi sa bojom i zatamnjenošću sočiva, tako da i nezatamnjene naočare mogu imati adekvatnu UV zaštitu. Siva boja sočiva najmanje menja percepciju prirodnih boja u okruženju, a zelena boja najviše iskrivljuje percepciju boja, te može smanjiti sposobnost prepoznavanja saobraćajnih signala.

Polarizovana sočiva napravljena od Polaroid polarizovanog sloja, smanjuju zablještenja uzrokovana svetlosnom refleksijom od polarizovanih površina kao što je površina vode i polarizovane difuzne atmosferske radijacije. To je posebno korisno kod ribarenja, jer omogućava da se jasnije vidi ispod površine vode.

Odbijajući sloj sočiva naočara omogućava odbijanje jednog dela svetla, pre nego ono prođe kroz sočivo naočara, i korisno je u toku uslova kada je u spoljnoj sredini svetlo. Ovaj sloj može biti bilo koje boje, jer nije u vezi sa bojom sočiva na naočarima. Ovaj sloj se ne zagreva na suncu i prevenira rasipanje svetla u sočivu.

Materijali za sočiva naočara su staklo ili plastika. Staklo daje najbolju jasnoću i rezistentno je na grebanje, ali je teže od plastike i može se slomiti. Polycarboate plastika je najlakša. CR 39 je najčeće korišćena plastika jer je laka i manje osetljiva na grebanje i dobro štiti od UV i infracrvenog zračenja.

Sunčane naočare za vodu su posebno adaptirane za nošenje u turbulentnim vodama, za sportove na vodi.

ZIMSKI TURIZAM

U toku boravka na snegu, pogotovo na planinama, moguća su ozbiljna oštećenja oka, zbog prekomernog UV zračenja, ako se ne nose odgovarajuće sunčane naočare.

UV zračenje se reflektuje zavisno od površine. UV-B se reflektuje sa površine vode 3-13%, a sa snežne površine 88%. UV-A i UV-B zračenje je jače kada je sunce u zenitu. Kada je ugao zračenja manji UV energija se ili reflektuje ili je atmosfera apsorbuje. UV zračenje je veće kada su nadmorske visine veće.

Očna transmisija UV zračenja

Količina zračenja koje je apsorbovano, može da dovede do oštećenja tkiva. Deo zračenja koje nije apsorbovano od površnih slojeva tkiva, prodire dublje. Rožnjača apsorbuje 100% UV-C zračenje, sočivo apsorbuje UV-B zračenje, a 1% zračenja 320-340nm i 2% 360nm stižu do mrežnjače.

Učestala izloženost UV zračenju izaziva kratkotrajna ili trajna oštećenja oka.

Kratkotrajna oštećenja izazivaju učestalo treptanje, otok pojedinih tkiva oka, otežano gledanje pri jakoj svetlosti. Najčešće su to posledica oštećenja površnog sloja rožnjače.

 

Dugotrajna izloženost UV zračenju ima za posledicu značajnija oštećenja kao što su:

- promene na rožnjači

- degenerativne promene vežnjače

- zamućenje sočiva u oku (katarakta)

- degenerativne promene na mrežnjači oka

- tumori na koži kapaka

 

Prevencija tumora:

- što manja izloženost UV zračenju

- nošenje zaštitne kape ili šešira

- nošenje posebne zaštite na naočarima, radi sprečavanja prodiranja zračenja u oko i pored naočara

- naočare koje propuštaju što manje UV zračenja, UV 400 ili EPF (Eye protection factor) 9 ili 10

- kod industrijskih radnika, naočarima se postiže zaštita od raznih partikula koje se nalaze u vazduhu, prašine, štetnih gasova

 

MEHANIČKE POVREDE OKA

Udar u oko - kontuzija oka:

Često se dešavaju u sportu kao i prilikom različtih aktivnosti. Povrede mogu biti izazvane različitim predmetima (lopta, reket, itd.), u tuči, saobraćajnim udesima ili pri obavljanju razlčitih poslova.

Probojne povrede oka - perforacija i penetracija oka:

Mogu biti izazvane probijanjem ili zasecanjem struktura oka sa jednim, odnosno više otvora. Ove povrede su retke, ali veoma ozbiljne. Razni predmeti veće kinetičke energije, koji dođu u kontakt sa okom, izazivaju ovakve povrede.

HEMIJSKE POVREDE OKA

Mogu biti izazvane različitim hemikalijama (kiseline, baze). Ovo su najčešće ozbiljne povrede.

INFEKCIJE OKA

Mogu biti bakterijske, virusne i gljivične.

U prevenciji ovih infekcija mora se izbegavati kontakt oka sa prljavim rukama i predmetima.

Svaka infekcija oka može biti uzrok ozbiljnih posledica, pa je neophodna stručna konsultacija i pregled oftalmologa.

 

MERE ZAŠTITE I PRVE POMOĆI

Mere zaštite od radijacionih povreda su ranije pomenute.

Zaštita od ostalih vrsta povreda su različite. Osim zaštitnih naočara, kapa i sl., u svim životnim okolnostima neophodno se prilagoditi da bi se navedene povrede izbegle.

U slučajevima mehaničkih povreda, oko treba isprati fiziološkim rastvorom (ili čistom vodom), staviti u oko antibiotsku mast i preko oka staviti čist, sterilan zavoj. Isti tretman treba primeniti i u slučajevima termičkih povreda oka (opekotina). U slučajevima hemijskih povreda, oko treba intenzivno, često ispirati fiziološkim rastvorom ( ili čistom vodom ). Oko se ne sme ispirati nikakvim hemikalijama niti zavijati. Oko mora biti otvoreno da suzi, da suze ispiraju oko. U slučajevima infekcije oka, oko treba isprati fiziološkim rastvorom (ili čistom vodom) i staviti antibiotsku mast u oči. U svim slučajevima povreda oka, kad god je moguće, treba pažljivo ukloniti kontaktno sočivo. I za najmanju povredu oka neophodno je što pre konsultovati i obaviti pregled kod oftalmologa, jer i najmanja povreda oka može biti uzrok ozbiljnih komplikacija, pa čak i gubitka vida.

                                                                                                                   

                                                                                                                       Tekst pripremila: Specijlana bolnica "Revida"