Nakon prispeća, radi izbegavanja akcidenata prouzrokovanih toplotom, preporučuje se da putnici poreklom iz zemalja umerene klime izbegavaju intenzivne fizičke napore usred dana i sole dosta hranu (radi preveniranja veće dehidratacije) na početku boravka. U slučaju brutalnog preseljenja na višu nadmorsku visinu, savetuje se posmatranje tokom odmora od 48 časova kako bi se olakšala adaptacija organizma na vazduh siromašan kiseonikom. Savetuje se putnicima da se snabdeju, u dovoljnim količinama, farmaceutskim proizvodima koje obično koriste (antidijabeticima, kontraceptivne pilule itd.).

• Higijena ishrane se sastoji u pijenju isključivo mineralne vode ili pića inkapsuliranih (kako ne bi bilo potrebno filtrirati, kuvati ili dezinfikovati pre korišćenja), uzdržavati se od korišćenja hladnog i leda, sirovog piva ili nepasterizovanog, svežeg povrća, morskih plodova, ribe i presnog ili slabo kuvanog mesa. Drugo, treba koristiti mineralnu vodu za pranje zuba.
• Higijena kože je glavna u tropskim predelima; zaista, ona je tu znatno češća u osoba zbog   bakterijske infekcije ili mikozne- gljivične kojima toplota sa vlagom, favorizuje razvoj.

• Zaštita protiv sunca: korišćenje filtrirajuće kreme, koja štiti od progresivnog izlaganja sunčevim zracima, primena vitamina PP, chloroquina ili beta carotina u slučaju foto-alergije, savetuje se u regionima toplim i suvim, nošenje lakih šešira, svetle boje, koji štiti od insolacije; naprotiv, ako je klima topla i vlažna, šešir nije potreban i smeta isparavanju i transpiraciji vrata i predela kose.
• Zaštita protiv vlage i toplote: dobra higijena tela (tuširanje, korišćenje pudera koji održava kožu suvom), nošenje širokog odela, svetle boje (koja odbija sunce) i prihvatljivije je da je od pamuka (sintetska tkanina ne apsorbuje transpiraciju).
• Zaštita od parazitarnih bolesti čija kontaminacija se obavlja preko kože (bilharziosa, anguillulosa itd.) u izbegavanju hodanja bos po blatu ili vlažnoj zemlji ili se umivati u vodi prljavoj, stagnirajućoj ili slabo protočnoj (delte reka, jezera).
• Zaštita protiv dermitisa prouzrokovanog kontaktom sa nekim vegetacijama (egzotično drveće, sok od drveta, od biljaka ili voća) izbegavanje manipulacija njima bez opreza.
• Zaštita protiv šuge (krpelj, šugavac) ili insekata ( buva, stenica, obad, komarac), koji su prenosnici bolesti, pomoću komarnika, odašilje se ultrazvuk ili difuzija ineskticida, itd.

• Seksualna higijena sastoji se u korišćenju prezervativa tokom svakog seksualnog odnosa.

Medicinska enciklopedija, prof. dr Dragoljub Slijepčević, prof. dr Svetlana Vujović, Beogradska knjiga 2011 str 112.