Saveti za putnike/turiste, vakcinacija i hemioprofilaksa
Saveti za putnike/turiste (fr. conseils pour les voyagers; eng. advices for passengers; рус. совет для пасажиров) = skup mera koje treba preduzeti pre, za vreme i posle putovanja po tropskim zemljama ili u zemlje u kojima je higijena nedovoljna, kojima se omogućava izbegavanje većine parazitarnih infekcija, bakterijskih ili virusnih.
Vakcinacije
Ona je neophodna, pre svakog putovanja ovog tipa, od upoznavanja sa epidemijskim bolestima koje vladaju tamo uz konsultaciju sa aviokompanijama ukoliko se njima putuje.
Danas, jedino vakcinacija protiv žute groznice zahteva se pre ulaska u zemlju na osnovu pravila Svetske zdravstvene organizacije; ona se neophodno izvodi pre svakog putovanja u Afriku i Ameriku međutropsku, čak i u zemljama gde sertifikat o obaveznoj vakcinaciji nije obavezan.
Vakcinacija protiv kolere se ne savetuje od SZO. Nova vakcina je danas u toku ispitivanja. Druge vakcinacije su fakultativne ali veoma preporučljive, kao što su revakcinacija i antitifusna vakcinacija, antitetanusna, antipoliomijelitisna i vakcina protiv hepatita A (naročito kod osoba mlađih od 40 godina) i B.
Hemioprofilaksa
Ona se sastoji uglavnom preventivno od malarije sa Plasmodium falciparum (jedina malarija koja može biti smrtonosna), neophodna je u svim međutropskim zemljama od Afrike do Južne Amerike i u pošumljenim zonama istog regiona Azije. Ona se sastoji u primanju antimalarika (uzimanje svakodnevno ili sedmično prema proizvodu koji se koristi) tokom dana od polaska pa do 6 nedelja ili 2 meseca posle povratka. Međutim, prema vezi i trajanju putovanja ili eventualno kontraindikacijama navedena formula može da se menja i treba se potpuno osigurati pre polaska prema stručnosti od profila do adaptacije. Znatno ređe, druge hemioprofilakse mogu biti indikovane, posebno protiv filarioze, tripanozomijaze i kolere.
Medicinska enciklopedija, prof. dr Dragoljub Slijepčević, prof. dr Svetlana Vujović, Beogradska knjiga 2011 str 112.
Bolesti |
Indikacije |
Efikasnost |
Revakcinacija |
Kolera |
Ne savetuje se od SZO |
|
|
Veliki kašalj |
Obavezno u brojnim zemljama |
Dobra |
Ponoviti za oko 18 mes., 6 god., a zatim svakih 5-10 godina |
Difterija |
Obavezno u brojnim zemljama |
Dobra |
Ponoviti za oko 18 mes., a zatim oko 6 god. |
Žuta groznica |
Obavezno u slučaju putovanja u endemske zemlje (Južna Amerika, Afrika intertr.) Savetuje se za putovanja u neke zemlje bliske ovim zonama |
Dobra |
Ponoviti svakih 10 god. |
Tifoidna groznica |
Savetuje se u slučaju putovanja u zemlje gde je higijena ishrane deficitna. |
Dobra |
Ponoviti svake 3 god. |
Grip |
Savetuje se u endemskim zemljama i osobama slabunjavim |
Dobra |
Ponoviti krajem jedne god. |
Hoemophilus |
Uvek se savetuje deci |
Dobra |
Ponoviti krajem svake god. |
Hepatitis A |
Savetuje se u slučaju putovanja u zemlje gde je higijena ishrane deficitna (ipak se pre svega savetuje mlađim osobama) |
Dobra |
Ponoviti 6 i 12 meseci posle prve vakcinacije. |
Hepatitis B |
Savetuje se u endemskim zemljama (Afrika, Azija, Južna Amerika) |
Dobra |
Ponoviti posle 1 godine, a zatim svakih 5 godina |
Meningitis cerebrospinalis (meningococe) |
Savetuje se u endemskim zemljama i u slučaju epidemije |
Zaštita je ograničena, kratkog trajanja |
Nema ponavljanja |
Poliomijelitis |
Savetuje se u epidemijskim zemljama. Obavezno u brojnim zemljama |
Dobra |
Ponoviti oko 18 mes., 6 god. od 16-21 god, a zatim svakih 5 do 10 godina |
Besnilo |
Savetuje se u slučaju putovanja u zemlje endemske (tropske zemlje) |
Efikasna je kao prevencija. Ipak efikasnija nego kad je kurativna |
Ponavljanje krajem prve, a zatim svakih 10 godina |
Ospe, zauške i rubeola |
Uvek se savetuje deci |
Dobra |
Ponoviti oko 12 godine |
Tetanus |
Obavezno u brojnim zemljama, uvek se savetuje |
Dobra |
Ponoviti oko 18 mes., 6 god. od 16-21 god, a zatim svakih 10 godina |
Tuberkuloza |
Preporučuje se u nekim zemljama kod dojenčadi. Savetuje se u endemskim sredinama ako je reč o dužem boravku |
Olakšava težinu primo-infekcije. |
Ponavlja se tokom ulaska u kolektive, zatim, ako je test negativan, oko 11-13 godina |
Variola |
Potvrđeno je da je ova bolest iskorenjena 1979. godine. |