• Poslastičar – To je vrsta zanatlije koji pravi poslastice i razne osvežavajuće napitke (torte, kolače, sokove, limunade). Jedan deo posla obavlja ručno a takođe koristi i brojne mašine i sprave. Mora da bude pedantan i spretan. U Beogradu je nekada bila nadaleko poznata poslastičarnica „Pelivan“, odnosno čuveni pelivanov sladoled. Pravljen je u posudi postavljenoj u čabar s ledom, pa je sladoledar rukom vrteo tu posudu dok se sladoled ne bi zamrzao.
• Bombondžija – Ovo je zanatlija koji pretežno pravi i prodaje bombone. Najčešće su se proizvodile od šećera sa dodatkom raznih boja i ekstrata kako bi ukus bio što lepši i primamljiviji. Čuvene su svilene bombone, šećerne bombone, šećerne jabuke, ljute bombone, šećerne table, ratluk, karamele i dr.
• Licider – Ovo je zanat koji polako nestaje, jer je sve manje pravih majstora koji se bave liciderstvom. Od brašna i meda pravljeni su najraznovrsniji oblici kolača koji su mogli dugo da stoje. Nekada su vašari bili nezamislivi bez ovih poslastica. Često su liciderska srca sa ogledalcima, slatke lutke, konji i jeleni čuvani kao ukras i uspomena.
• Pekar – Zanimanje čiji se majstori bave spremanjem hleba i drugih vrsta peciva (kifle, đevrci, burek). Njihov zanat je izuzetno star a pre skoro 90 godina u Srbiji su imali svoj esnaf. Nekada su se zvali ekmedžije.

Ove zanatlije su svoje proizvode prodavale na vašarima, u svojim radionicama, ali i putem ulične prodaje u gradovima. Prodavci su nosili robu i nudili je na ulicama. Bilo je prodavaca šećerlema, sa lušama od šećera, pereca, đevreka, simita, boze. Doldrma (sladoled) je prodavana iz kolica na kojima je bio sanduk sav ukrašen lagirušama, u kojim je u ledu bio plehan sud sa doldrmom. Na leto je ulicama kružio pekar koji je imao belu kecelju, često i belu kapu i korpu pokrivenu belom krpom, a koji je neretko privlačio pažnju kupaca svirajući u malu trubicu. Bozadžija je nosio u jednoj ruci drvenu kantu, a u drugoj ibrik sa vodom kojom je ispirao čaše koje su visile sa strane. Pred jesen se kuvao kukuruz na ulici ili pekao na žaru – purenjaci. Zimi se peklo kestenje na furunicama. Salepdžija je nosio salep u bakarnoj kalaisanoj kanti ispod koje je bio žar koji je održavao temperature (salep se pio iz malih šoljica). Jedna od poslastica bili su škembići koji su nošeni u velikim kao doboš sudovima ispod kojih je bio žar a sve se kaišem preko ramena oslanjalo na stomak, zbog čega je čovek uvek išao zavaljen u nazad. Prodavci su takođe nudili i slan badem, smeneke, kikiriki...

Vladimir Lukić

dipl. istoričar