Srpska ramonda je još jedna u nizu biljnih vrsta koje je opisao Josif Pančić. Rod Ramonda obuhvata tri vrste od kojih jedna nastanjuje Pirinejsko poluostrvo a druge dve Balkansko. 1874. je otkrivena i opisana Ramonda serbica, a 1884. godine dvorski lekar kralja Milana, izvesni Sava Petrović pronalazi i opisuje Ramonda nathaliae koja ime dobija u čast srpske kraljici Natalije. Sve tri vrste  su endemorelikti suptropske flore Evrope i Mediterana verovatno afričkog porekla. Smatra se da se R. serbica tokom tercijara poliploidijom odvojila od R. nathaliae u zasebnu vrstu od koje se danas razlikuje po tome što češće ima 4 latice nego 5 koje se ne preklapaju i svetlije ljubičastu boju.

Ramonda serbica je višegodišnja zimzelena biljka sa listovima sakupljenim u rozetu. Cvetna stabljika je visoka do 15cm sa 1-3, a kod starijih primeraka i do 6 cvetova u cvasti. Krunični listići su svetlo ljubičasti sa žutom osnovom. Ramonda serbica nastanjuje pukotine krečnjačkih stena u klisurama, kanjonima i planinskim grebenima sa severnom ekspozicijom.

U Srbiji R. serbica nastanjuje planinu Rtanj, severne padine Svrljiških planina (Pleš, Pernatica, Julijanska planina), klisuru Miljkovačke reke, klisuru Lazareve reke kod Zlota, Jelašničku klisuru, Radovanski kamen kod sela Jelašnica, Sićevačku klisuru (Kusača, Oblik), Svrljiške planine, Ćiflik između Bele Palanke i Pirota, Koprivnik iznad Peći, Rugovsku klisuru, klisuru Sušice, Žljeb, izvor Drima iznad sela Radavac, kanjon Ibra, klisure bočnih pritoka Ibra (Godulja, Crna reka), Koritnik, klisuru Prizrenske Bistrice, klisure severnih ogranaka Šarplanine (Matos, Rusenica), planine Ošljak i Paštrik.

Za ovu biljku je karakteristična pojava da ukoliko dođe do nedostatka vlage može da se potpuno osuši a da sa ponovnim povoljnim vodnim režimom oživi. Ovu mogućnost, da se iz stanja anabioze odnosno mirovanja ponovo vrate u život poseduje veoma malo cvetnica i takve biljka nazivamo poikilohidričnim.

U Srbiji je ova vrsta zaštićena kao prirodna retkost.

Autor tekstova: Katarina Breka, master ekolog