Štucanje je naglo udisajno skupljanje dijafragme, praćeno brzim zatvaranjem grkljana, usled čega dolazi do grča trbušnih mišića, do uvlačenja i naglog izbacivanja vazduha i, ako je grkljan zatvoren, do karakterističnog šuma štucanja. Štucanje je refleksan pokret, koji može biti izazvan izvesnim nervnim poremećajima, zatim, nadražajem ili pormećajem želuca i creva ili trbušne maramice, kao i nadražajem pojedinih unutrašnjih polnih organa. Štucanje se može pojaviti i posle uzimanja suviše tople ili hladne hrane i pića. Kod odojčadi i male dece do štucanja dolazi često posle obilnog obroka ili usled poremećenog varenja, suviše tople ili hladne hrane, eventualno parazita u crevima, itd.

Poneki put se javlja i jedna vrsta štucanja koje se kao akva zaraza prenosi sa jedne osobe na drugu (verovatno sugestivno-histerične prirode) i koja se dosta teško zaustavlja.

Za zaustavljanje štucanja najbolje je udahnuti nekoliko puta brzo i duboko vazduh (40 do 50 u minutu) ili zaustaviti disanje što je moguće duže, uz istovremeno brojanje ili neku recitaciju. Kod nekih osoba štucanje se zaustavlja posle uzimanja vrlo tople ili vrlo hladne vode u malim gutljajima, uz duboko i lagano disanje posle svakog gutljaja. Za zaustavljanje štucanja dobro čini i čaj od pitome nane, mentol u raznim vidovima, tinktura valerijane, razni lekovi sa bromom u svom sastavu, luminal, itd. Štucanje mogu zaustaviti i veoma tople ili vema hladne obloge stavljene na gornji deo trbuha. U slučaju dužeg i upornog štucanja treba se obratiti lekaru za pomoć.

Štucanje obično nije nešto ozbiljno i uzrok mu se može kriti kao što smo naveli u preobilnom obroku,  manjim želudačnim poremećajima, prekomernom pijenju ili emotivnom stresu. Uporno štucanje koje traje satima i danima može biti simptom ozbiljnjih poremećaja, kao što su oštećenje mozga, tumor u grudnoj duplji, razne crevne bolesti, oboljenje bubrega ili jetre ili uremije. Svi ovi uzroci retki su u poređenju sa ostalima, a obično ih prate i drugi simptomi. Ako je štucanje uporno i nailazi često, boelsnik treba da se obrati lekaru koji  će mu možda prepisati lek za smirenje; veoma retko biće potrebno anestezirati živac koji opslužuje (inerviše) dijafragmu.

 Postupak

Većina postupaka za lečenje povremenih nastupa štucanja temelji se na načelu razvlačenja prečage (dijafragme). Kada uzrok nije ozbiljan, štucanje uglavnom prestane nakon nekog od uobičajenih postupaka za zaustavljanje ili prolazi samo od sebe.

Štucanje je niz brektavih zvukova izvazvan spazmodičnim kontrakcijama prečage (dijafragme). Ovo izaziva oštro udisanje, što dovodi do  spazmodičnog zatvaranja glasnice, usled čega se stvara ono karakteristično „hik“.

Dišite nekoliko minuta u papirnu kesu. Ne koristite plastičnu kesu.  Ako to ne uspe, duboko udahnite i zadržite dah što duže možete.

Drugi lekovi koji mogu biti od koriti:

• Pijete hladnu vodu „s druge strane čaše“;
• Silom izvucite jezik;
• Jak udarac po leđima i grudima.