Zahtev moravskog kneza Rastislava, da se hrišćanstvo mora propovedati na slovenskom jeziku, braća su shvatila ozbiljno. Tada je Metodije sastavio prvo slovensko pismo, glagoljicu, kako bi novu veru lakše približio narodu. Uprkos svesrdnoj podršci moravskog kneza Rastislava, nailazili su na mnoge prepreke i posebno otpor zapadno-germanskog sveštenstva. Posle Ćirilove smrti, u Rimu 869. godine, Metodije je sam nastavio borbu za slovensko bogosluženje. Ipak za to je utamničen te umire 885. godine. Poslednje njegovo mesto boravka bio je Carigrad ali se ne zna gde je sahranjen. Iako se na kraju ispostavilo da je njihova misija doživela neuspeh, ona je odigrala presudnu ulogu u početku većeg širenja hrišćanstva među slovenskim narodima, pošto su tada stvorene crkvene knjige na slovenskom jeziku ali i podučeni sposobni kadrovi kako bi je nastavili, odnosno njihovi učenici koji su takođe proganjani i osuđivani.

Vladimir Lukić

dipl. istoričar