U zmijinom otrovu postoje, zapravo dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sitem, njega toplota ne uništava, a drugi deluje na krv i krvarenje.

Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.

U Srbiji postoje uglavnom dve vrste otrovnoh zmija čijeg se ujeda treba bojati: šarka i kamenjarka ili poskok. Šarka je rasprostranjenija i može se sresti širom naše zemlje, a kamenjarka ili poskok živi u krševitim krajevima. Nijedna od njih nije mnogo velika. Šarka je dugačka oko 70 cm, a kamenjarka je još manja. Šarka se poznaje po karakterističnoj crti na leđima po kojoj je ime i dobila. Ova šara je jedna izlomljena (cikcak) linija, tamnije boje, koja se proteže duž celih leđa. Kamenjarka ili poskok ima na nosu mali roščić. Kreće se, naročito, u manjim skokovima. Taj skok joj je veći kad napada plen, zbog čega je narod i nazvao poskokom.

Šta treba raditi kod ujeda zmije?

1. Stavite nastradalog da legne.
2. Nemojte mu davati ni da jede ni da pije.
3. Izvući iz rane koliko je god moguće više otrova. To se može uraditi na dva načina. Ili se na ranu stavi čaša (ventuza, kupka), kao što se stavlja kod probadi, ili se rana jednostavno isiše. Naravno, onaj koji isisava otrov iz ove rane ne sme imati niti kvarne zube niti ranjava, bolesna usta. Inače rizikuje.
4. Ujedeni ud (zmija najčešće ujeda za nogu ili ruku) dobro podveže i stegne odmah iznad ujeda. Ovu povesku treba na svakih 15 do 20 minuta prenositi za po nekoliko santimetara dalje od rane, odnosno bliže korenu uda.
5. Ako je moguće i ranije pripremljeno da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana (Kalii permanganas) i, ako  ima mogućnosti za to da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana.

Najvažnije od svega je da se osoba koju je ujela zmija odnese što pre lekaru, koji će joj dati serum protiv zmijskog ujeda.