Vršačke planine

Vršačke planine se izdižu iznad Panonske nizije u jugozapadnom delu Banata. Pružaju se u pravcu istok - zapad u dužini od 19 km. Zauzimaju površinu od 170 km². Od toga 122 km² pripada Srbiji dok Rumuniji pripada 48 km². 


Najviši  vrh je Gudurički vrh sa visinom od 641 m što predstavlja i najviši vrh Vojvodine. U specifičnim uslovima reljefa, geološke podloge i klime, formirale su se raznovrsne i osobene biljne zajednice na Vršačkim planinama, sa ukupno 1200 poznatih taksona drvenastih, žbunastih i zeljastih vrsta biljaka, te je jedan deo planine površine 4.408 ha zaštićen zakonom kao Predeo izuzetnih odlika. Na području Predela izuzetnih odlika pronađeno je 1017 vrsta biljaka, od kojih se 7 vodi kao retka i ugrožena vrsta. Takođe, Vršačke planine su proglašene za međunarodno značajno stanište ptica  u Evropi, mnoge zabeležene vrste mogu se pronaći samo ovde i nigde više.

Od brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti najznačajnija je Vršačka kula koja je podignuta krajem 14. veka. Na zapadnom delu podnožja planine nalazi se kapela Svetog Roka, jedna je od najstarijih i najočuvanih zgrada u Vršcu. Ne treba ni zaobići Narodni muzej koji je otvoren 1882. godine gde je izloženo preko 2000 eksponata.

Vršačke planine pogodne su za izlete, ekskurzije, planinarenja, a pre svega za vinski turizam. Vinova loza se ovde gaji već par vekova, svakako zbog svog položaja najbolje je proizvoditi bela vina kojima ovaj spoj svetlosti i toplote savršeno odgovara.