Glavna razlika između njih je u vrsti pripremljenog kvasca koji se koristi za fermentaciju.

Ejlovi spadaju u starije, tradicionalne vrste koje su nastale pre više od hiljadu godina. Kod ovih piva kvasac po završenoj fermentaciji ispliva na površinu u vidu skrame. Fermentacija se vrši na višim temperaturama, oko 20°C, i samim tim odležavaju u buradima i bocama na temperaturi oko 10°C, čime se podstiče postizanje bogatijeg „voćnog“ ukusa. Služe se toplija na temperaturi od 7 do 12°C.

Lageri spadaju u novija, moderna piva nastali pre manje od dvesta godina. Kod njih se pivski kvasac po završetku fermentacije izdvaja u vidu taloga u fementoru. Sama fermentacija se odvija na temperaturi 0 – 10°C, i ova piva odležavaju na oko 0°C. Time se podstiče bistrenje i specifična svojstva koja daju snažan ukus i gorčinu. Služe se relativno hladna na temperaturi od 3 do 7°C.

Podela piva prema polaznim sirovinama je na:

• Kukuruzno pivo
• Pšenično pivo
• Raženo pivo.

Podela piva prema udelu ekstrata u njima je na:

• Laka piva – sadrže od 6 - 9 %
• Standardna piva - sadrže od 10 - 12 % (stona piva)
• Specijalna piva - sadrže od 12,5 – 14 % (puna piva)
• Jaka piva - sadrže od 18 - 20 %
• Ječmena piva - sadrže od 20 - 26 %.

Prema sadržaju alkohola, piva se mogu podeliti na:

• Bezalkoholna piva sadrže oko 0,5 %
• Laka piva sadrže oko 3,5 %
• Standardna piva sadrže od 3,5 % do 5 %
• Jaka piva sadrže oko 5 %
• Ječmena piva sadrže oko 8 %.

Prema boji piva se dele na:

• Svetla piva
• Tamna piva
• Crna piva.