Zapara je osećaj koji se lako razvija u vlažnom toplom vazduhu, a manifestuje se pojačanim znojenjem i neugodnim osećanjem strepnje. Osećanje zapare može biti, katkada, izazvano i psihičkim i medikamentoznim uticajima. Za osećaj i postupak zapare od većeg je značaja mikroklima ispod odela, nego stanje spoljnog vazduha. Osećaj zapare može se, prema tome, razviti i u suvom vazduhu pri nehigijenskom oblačenju, kao što je slučaj pri nošenju čvrsto priljubljenog gumiranog odela, ili isto takvog ogrtača. U tim slučajevima sprečena je normalna transpiracija, a vazduh ispod odela i oko tela zasićen je vodenom parom.  

U vlažnom vazduhu nazebi su češći, nego inače, zbog već spomenutog većeg oduzimanja toplote, naročito kod osetljivih pojedinaca. Vlažan hladan vazduh dovodi do izvesnog ovlaženja kože, usled čega ona postaje bolji toplonoša. Stoga je i oduzimanje toplote u vlažnom vazduhu veće, nego u suvom. Vlažno odelo, promočeno vodenim talozima, ili jakim preznojavanjem, često je uzrok nazeba, jer odelo čije su pore ispunjenjene vlagom 25 puta jače sprovodi toplotu nego sam vazduh.

Vlažan vazduh pogodan je za opstanak, širenje i umnožavanje najraznovrsnijih mikroorganizama, specijalno plesni. Time se olakšava mogućnost kvarenja nekih namirnica za život, zagađenih različitim mikrooranizmima. Da li i kakvo delovanje vlažan vazduh vrši na širenje pojedinih infektivnih bolesti, teško je pozitivno odgovoriti, ali je izvesno da neke infektivne bolesti stoje u vezi sa stanjem vlage u vazduhu, vlažnim godišnjim vremenima i vlažnom klimom.

Suv vazduh niske temperature deluju znatno manje neugodno na organe za disanje u pravcu isušenja, nego topao suv vazduh. Ovaj ne samo što produbljuje i smanjuje broj udisaja, već i osetno isušuje sluzokože nosa i usta, izazivajući jak osećaj žeđi. Ova razlika u delovanju suvog vazduha i niske i visoke temperature nije posledica fizičkih uticaja, već čisto fizioloških u vezi sa različitim načinom delovanja hladnoće i toplote na sluzokože. Hladnoća pojačava izlučivanje vode sa površine sluzokože organa za disanje, jer nadražuje sluzokože i sužava periferne krvne sudove, te tako tera krv u organe u sluzokože, koje, usled prisutnosti veće količine krvi, intenzivnije luče. Vrućina, nasuprot, hipermizuje kožu na štetu unutrašnjih organa, pa i sluzokoža. Prema tome, i osećaj suvoće u grlu nije uvek merodavan za prosuđivanje suvoće vazduha.  

Naše čulo za žeđ, koje se nalazi na korenu jezika i u ezofagusu, može, i na druge nadražaje da reaguje pojačanim osećajem žeđi. Na taj način deluju zagađenje vazduha gasovima nastalim pri sagorevanju prašine, gubitak mnogo vode posle većih krvavljenja, posle proliva, posle znojenja i posle napornog govora i pevanja. Na isti način deluju i neki medikamenti. Suv, ne ekstremno topao ili hladan vazduh, deluju većinom povoljno na naše organe za disanje i na pluća.

Dr Milan Prica

Higijena, Naučna knjiga, str. 32, 33