Spomenik kulture je podignut 1969. godine, prema projektu arh. Petra Vulovića. Pravougaono koncipiran volumen zgrade se sastoji od šest spratova. Iznad prizemlja je mezanin koji doprinosi utisku monumentalnosti i harmoničnosti. Stubovi prizemlja nose fasadni plašt od pravilno modulovane mreže, saća od niza prozora - po 33 na svakom spratu ka širem korpusu zgrade koji je orijentisan ka saobraćajno i po važnosti sporednoj ulici Pop Lukinoj, i po 6 prozora na svakom spratu ka glavnoj saobraćajno važnijoj Brankovoj ulici. Pravilno modelovana prema postulatima geometrije internacionalne arhitekture, postaje jedan od najdoslednije primenjenih primera strukturalnog arhitektonskog koncepta. Baveći se lepotom i mogućnostima geometrijske forme autor je oblikovao fasadu od identičnih pravougaonih prozorskih okvira izlivenih od belog betona sa ugrađenim parapetnim pločama od prirodnog kamena. Posebnu dinamiku fasadi daju zakošeni parapeti i naglašeni ukrsti horizontala i vertikala fasadne mreže. Spomenik kulture lociran je na mestu ulaska u Kosančićev venac čija granica je sa leve strane Pop Lukine ulice i na mestu ulaska u Beograd iz pravca Novog Beograda, stoji kao portal - kapija ulaska iz Novog u stari Beograd.

Svojom arhitektonskom kompozicijom, bojom, hromatskom obradom i pozicijom zgrada stoji kao propilej na ulazu u staro jezgro Prestonice. Ovu autorsku arhitekturu odlikuje estetičnost, funkcionalnost, kvalitetna prostorna organizacija, znalački projektovana konstrukcija građevine, visok domet uklapanja u okruženje i prilagođenost urbanom kontekstu. Spomenik kulture predstavlja funkcionalističku arhitekturu oblikovanu u visokom autorskom estetskom izrazu. Poseduje i dokumentarnu vrednost kao svedočanstvo visokog dostignuća srpske i jugoslovenske savremene arhitekture u tokovima evropskog i svetskog graditeljskog izraza, a takođe i svedočanstvo ekonomskog razvoja tadašnje (SFRJ) države.