Druga velika opasnost je hladnoća. Bitno je  da spasioci ne jurnu napred u nastojanju da pomognu. Led oko rupe je ispucao pa je njegova okolina izuzetno opasna. Akcija spasavanja mora se obavljati sa čvrstog leda i sa razdaljine od nekoliko ili više metara, u zavisnosti od uslova. Važno je da osoba koja se preko leda približava žrtvi ravnomerno rasporedi težinu, puzajući ispružena unapred, i da ima najmanje jednog pomoćnika, koji će je povući unazad ako led pukne po drugi put.

Ako žrtva ne uspe da se uhvati za ivicu leda već nestane ispod njega, treba dobro razmisliti vredi li pokušati spasavanje da ne bi došlo do dvostruke tragedije. Izvesni eksperti smatraju da rizik nije nikad opravdan. lspod leda zbog slabe vidljivosti skoro je nemoguće ponovo pronaći rupu.

Spasavanje  treba pokušati jedino ako u vodu može da se spusti veoma snažan plivač privezan jakim užetom. Ostali treba da ga izvuku posle veoma kratkog vremena.

Svaki klizač valja da nauči da pada na bezbedan način. Padovi na ledu su mnogo manje opasni od padova na čvrstom tlu, jer na ledu telo obično nastavi da klizi posle pada pa je udar velikim delom ublažen.

Klizači  ne treba da se plaše padova na ledu. Kad izgubi ravnotežu, klizač automatski nastoji da je povrati; međutim, bezbednije je da se opusti i padne spontano. Klizač treba da nauči da se na početku pada nagne napred, ispružena šaka klizi po ledu, a lakat se savija da apsorbuje udar. Ako nosi rukavice, klizač verovatno neće zadobiti nikakvu povredu.