Iako ledeni pokrivač takvih voda može da bude debeo on je stalno izložen naprezanju pa se dešava da popusti pod težinom čoveka. Na takav led ne treba izlaziti ako je dubina vode ispod njega veća od jednog metra. U stvari, on je često hrapav i neravan. Prvi mraz dovodi do stvaranja pokorice, koja je potpuno providna i obično tvrda  i  elastična. Kad sloj leda dostigne debljinu od najmanje 12 centimetara, po njemu već može da se hoda, kliza ili skija.

Na kraju zime, pod uticajem sunca i vetra, led počinje da se topi. Tad može da bude debeo nekoliko centimetara i da izgleda bezbedno, iako je možda pun vode i popušta pod veoma malom težinom.

Nesrećni slučajevi na ledu dešavaju se uglavnom na dva načina. Žrtva propada pravo kroz led i nastoji da se uhvati za njegovu ivicu. Telo se presamićuje, led puca i žrtva odlazi pod led.

To se sprečava na sledeći način:

1. Ne pokušavajte da se odmah popnete na led.
2. Izbacite stopala unazad na površinu leda.
3. Raširite šake i ruke preko površine leda.
4. Postavite se u vodoravan položaj kao za plivanje.
5. U tom položaju krećite se pažljivo napred dok ne stignete do čvrstog leda.

Druga vrsta nesreća dešava se kad se led razdvoji, pa se žrtva saplete o uzdignutu ivicu a onda automatski hoće da ustane. Međutim, ustajanje povećava pritisak na malu površinu već ispucalog leda i žrtva propada kroz njega. Osoba koja se nađe u  takvoj situaciji može to sprečiti ako se za vreme  pada namerno ispruži unapred, a potom se izmigolji iz opasnog dela.